Богословље

Пронађена рукописна књига Захарије Орфелина

Ра­де­ћи са ру­ко­пи­сном гра­ђом Би­бли­о­те­ке Срп­ске Па­три­јар­ши­је, у окви­ру пр­ве фа­зе про­јек­та „Ди­ги­та­ли­за­ци­ја, ре­ви­зи­ја и струч­на об­ра­да ру­ко­пи­сног фон­да Би­бли­о­те­ке Срп­ске Па­три­јар­ши­је – са­ста­вља­ње Ин­вен­та­ра ру­ко­пи­са“[1] – пр­ве фа­зе у ком­плек­сни­јем ис­тра­жи­ва­њу ове дра­го­це­не ма­ну­скрипт­не збир­ке – за око нам је за­пао ру­ко­пис бр. 214 ко­ји је у Ин­вен­та­ру крат­ко опи­сан на сле­де­ћи на­чин: „За­шчи­шче­ни­је гре­че­ски­ја цер­кви, сла­ве­но­срп­ски је­зик, 18. век. Па­пир, 927 стра­на, 352х230 мм. Де­ло За­ха­ри­ја Ор­фе­ли­на.“[2] Зна­ју­ћи од ра­ни­је да се у ли­те­ра­ту­ри о Ор­фе­ли­ну на­во­ди ње­го­ва мо­ну­мен­тал­на, кон­фе­си­о­нал­но–по­ле­мич­ка, ру­ко­пи­сна књи­га – Про­тив пап­ства рим­ско­га, за ко­ју се твр­ди­ло да је не­тра­гом не­ста­ла, за­пи­та­ли смо се: Да ли је мо­гу­ће да ов­де реч упра­во о том, за те­о­ло­ги­ју и на­ци­о­нал­ну исто­ри­ју Ср­ба у 18. сто­ле­ћу, ве­о­ма ва­жном де­лу?

Српска академска кућа на Академији светог Владимира

Православна Академија светог Владимира и Православни богословски факултет Универзитета у Београду постигли су званичан договор о сарадњи у циљу успостављања Српске академске куће у оквиру Академије светог Владимира. Српска академска кућа има неколико циљева, међу којима и неговање трајног дијалога и размена студената између православних хришћана у Америци и Србији.

Делегација београдског Богословског факултета у Академији Светог Владимира

Академија Светог Владимира прославила је празник Света Три Јерарха. Међу свечарима били су и Његово Преосвештенство Е#пископ западноамерички г. Максим, протојереј-ставрофор проф. др Предраг Пузовић - декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду, као и др Богдан Лубардић, доцент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Циљ ове посете је био да се успостави сарадња две високообразовне богословске установе преко програма међународне размене студената.

„Борба за веру”

Једна група чачанских грађана у свом неслагању са прописима Цркве и са духовним ауторитетом црквених власти основала је свој електронски лист „Борба за веру”, како би преко сајта кроз овај лист упознавала јавност са својим противљењем Српској Цркви. Овде бисмо одмах овим поводом навели речи светог апостола Павла из Светог Писма које су обавезне за све православне хришћане, а које гласе: „Свака душа да се покорава властима које владају, јер нема власти да није од Бога, а власти што постоје, од Бога су установљене. Зато, ко се противи властима, противи се и уредби Божјој, а који се противе примиће осуду на себе” (Римљ. 13, 1-2). Ово је речено у време када су владале незнабожачке власти. Односи се непосредно на државне власти, па тим пре и на духовне, црквене власти. Које су то власти? Црква је, по свом прејемству од Господа Христа, апостолска. А по свом устројству, преко апостолâ, она је епископална и управља се под руководством епископâ.

Историја Православне Цркве у Грузији

Грузија (Иверија) је држава у области Кавказа у коју Хришћанство долази са простора Кападокије у Малој Азији. Грузијанци (Ђурђијанци) коначно су крштени у доба цара Константина Великог (између 323. и 337. године). Предање говори да су први хришћански утицаји овде присутни још од доба Светих Апостола. Наиме, предање каже да је Пресвета Богородица требала да иде у Грузију, али, јавио јој се сâм Господ Христос и рекао да тамо пошаље светог апостола Андреја, који ће понети њен лик отиснут на дасци. На самом прелазу из 1. у 2. век римски епископ Климент је био протеран на Херсон и тамо је, пре свог страдања, проповедао хришћанску веру.

Просветитељка Грузије је света равноапостолна Нина или Нона (Житија светих за јануар). Била је пореклом из Кападокије. У њеном житију се каже да јој се у сну јавила Пресвета Богородица, дала јој крст од винове лозе и рекла: „Иди у Иверијску земљу, благовести Јеванђеље, а ја ћу ти бити заштитница”.

Владика Атанасије Јевтић: Предавања из Патрологије 2