Сав је био Благовест и благовестив

Беседа Епископа Атанасија (Јевтића) на Благовести 2009. године у манастиру Ћелије поводом 30-годишњице упокојења оца Јустина

Све што је Бог имао у срцу своме, у дубини Љубави Своје, у благовољењу Своме од вечности, данас је саопштио, рекао, објавио, благовестио. Благовесниик анђео је најавио Богородици највећу благовест, највећу радосну, благу, добру, спасоносну вест. Дакле, Благовест је највећа и радосна вест спасења. Син Божји, Син Једног Оца је, да би свако људско биће постало Син Божји, онај, по природи Јединородни, постао Прворођени међу многом браћом; а ми, по природи створења, постајемо усиновљени - браћа Његова, а деца Божија. Благовесник те благовести арханђелове, светотројичне, свеспасоносне, био је данас Свети Арханђео Гаврило. А у нашем времену благовесник је, опет, анђео у телу, Благоје - Отац Јустин, који је рођен на овај дан на који прослављамо и 30 година од његовог пресељења у Цраство Небеско. Сав је био Благовест и благовестив. Сав је био Јеванђеље и Јеванђелиста.

Благовештењски сабор у Ћелијама – 30 година од упокојења Препoдобног оца Јустина

Ове године, 7. априла, на Благовести, навршило се 115 година од рођења и 30 година од блаженог упокојења Преподобног Авве Јустина (Поповића). Тим поводом, у манстиру Ћелије надомак Ваљева, где је Отац јустин био Архимадрит до упокојења, свечано је обележен празник Благовести. Традиционално, окупило се неколико хиљада верујућих из свих крајева Србије, Црне Горе, Грчке, Свете Горе. Свету Архијерејску Литургију служили су Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, Архиепископ Руске Цркве за Берлин и Германију Г. Марко, Епископи бачки Г. Иринеј, рашко-призренски Г. Артемије, ваљевски Г. Милутин, врањски Г. Пахомије, умировљени захумско- херцеговачки Г. Атанасије, липљански Г. Теодосије и диоклијски Г. Јован. Саслуживало је бројно свештенство и монаштво, а благољепију богослужења, на себи својствен начин, допринео је Хор Богословије „Свети Сава" из Београда. Свечаности је присуствовао и министар вера у Влади Србије проф. др Богољуб Шијаковић.

Саопштење Црквеног Суда Епархије захумско- херцеговачке

На основу свих чињеница пажљиво и очински размотрених, у вези са јавним дјеловањем Николе Секуловића и Блажа Стевовића из Требиња против Светопредањског учења и поретка Свете Саборне и Апостолске Цркве Православне, дошло је до повреде части и достојанства служитеља олтара Господњег. Поменути су у својим изјавама негирали Богомдано епископско достојанство Епископу Епархије ЗХиП, ружећи у исто вријеме Невјесту Христову Цркву Божију у Херцеговини. Свесно или несвјесно хтели су да доведу у питање и саму Црквену Заједницу која се око Епископа и свештеника Божијих сабира, свједочећи присуство и коначни долазак Царства Божијег. Будући да су поменути крштени, а да су оваквим дјеловањем покушали изазивати саблазан у народу поставши хулитељи светиње, себи чинећи духовну пропаст.

Архиепископ берлински Марко и Епископ хвостански Атанасије посетили Патријарха Павла на ВМА

Архиепископ берлински и целе Германије Г. Марко, у пратњи Преосвећеног Епископа хвостанског Г. Атанасија, викара Патријарховог, посетио је данас Његову Светост Патријарха српског Г. Павла на Војномедицинској Академији у Београду.

У срдачном и топлом разговору, Архиепископ Марко је заблагодарио Патријарху Павлу за бригу и молитве Богу Сведржитељу за уједињење Руске Православне Цркве.

У Врању одржан научни скуп о оцу Јустину Поповићу

У организацији Православне епархије врањске, града Врања, Књижевне заједнице „Борисав Станковић“ и друштва „Отац Јустин Поповић“ из Врања, 4. априла 2009. године у великој сали Скупштине града Врања одржан је научни скуп „Отац Јустин Поповић – живот и дело“. У препуној сали Скупштине града о оцу Јустину Поповићу, говорили су угледни Епископи наше Цркве: Епископ умировљени захумско-херцеговачки Г. Атанасије и Викарни Епископ јегарски Г. Порфирије, а гости Епископа врањског Г. Пахомија били су и Епископ браничевски Г. Игњатије и Епископ шумадијски Г. Јован.

Архимандрит Алексеј (Богићевић): Хиландарски монаси у управи Српске цркве

Писано је много књига о манастиру Хиландару, али ниједна до сада није третирала овакву тему, тему „Хиландарски монаси у управи Српске цркве", коју је обрадио архимандрит о. Алексеј (Богићевић), који, будући да је и сам у више наврата боравио у Хиландару, и сам снажно осећа ту нит - везу, некада јачу, а некада тању, између монаха Хиландараца и високе јерархије Српске цркве.