Саопштења

Ванредно саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве

На свом поподневном заседању 29. априла текуће године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве једногласно је усвојио предлоге надлежних епархијских архијереја и унео у диптихе светих Православне Цркве имена блаженопочивших архимандрита Јустина Поповића, духовника манастира Ћелије код Ваљева (1894-1979), од сада преподобног Јустина Ћелијског, и Симеона Поповића, настојатеља манастира Дајбабе код Подгорице (1854-1941), од сада преподобног Симеона Дајбабског.

Нова петиција самохвалних одметнутих монаха, присталицâ парасинагоге “артемијеваца”

На сајту одметнутог у раскол манастира Црна Река - као и на лажном "сајту Епархије рашко-призренске" и, већ по обичају, у неким мас-медијима - појавио се текст нове „петиције Светом Архијерејском Сабору", која не помиње претходну петицију, писану од истих побуњених монаха (али много безобзирније и антицрквеније, па је ова сада нешто ублажена), где, на крају, набрајају наводне потписе "сто пет монаха и монахиња из четрнаест манастира", а у самој ствари понајвише потписе искушеникâ и искушеницâ.

Реституција имовине Цркава и вјерских заједница у Црној Гори

ПОДГОРИЦА, 17. априла (Светигора прес) - Данас је у Подгорици, у организацији Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори, одржан Округли сто на тему „Реституција имовине Цркава и вјерских заједница у Црној Гори". Министарство финансија Владе Црне Горе припремило је ових дана радни текст нацрта Закона за повраћај одузетих непокретности Црквама и вјерским заједницама, што је био повод за организовање овог скупа.

Саопштење за јавност поводом тзв. апела/петиције Сабору СПЦ, са уличним прикупљањем потписа под изговором одбране Еп. Артемија

Већ данима група монаха Епархије рашко-призренске који не признају црквени поредак и одлуке Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве од 13. фебруара 2010. године и који су стављени под канонске забране, заједно са појединим истомишљеницима, а на челу са црноречким монахом Антонијем Давидовићем, против кога је покренут црквено-правни процес, проносе градовима Србије и по неким манастирима текст под називом Апел свештенства, монаштва и верног народа Свештеном Сабору СПЦ и прикупљају потписе подршке.

Примедбе Митрополије црногорско-приморске на Нацрт ДПП за ХЕ на Морачи

Митрополија Црногорско-Приморска је, у жељи да објективно сагледа предности и недостатке нацрта планских докумената, као и да допринесе квалитету јавне расправе, 25. марта 2010.г. у Подгорици организовала мултидисциплинарни Округли сто на тему „Хидроелектране и угроженост Манастира Мораче". На тај начин је, сходно одлукама Епархијског савјета и Епархијског управног одбора као највиших митрополијских тијела, покушала да у оквиру јавне расправе о Нацрту детаљног просторног плана за хидроелектране на Морачи и Нацрту стратешке процјене утицаја на животну средину на одговоран, свестран и научно утемељен начин допринесе разматрању предложених решења.

Уместо воштанице за душу преминулога пријатеља

У уторак, 30. марта 2010. године, у осамдесетој години живота, упокојио се др Јозеф Хомајер, умировљени римокатолички бискуп Хилдесхајма (Немачка), а сахрана ће му бити сутра, на Светлу Суботу, 10. априла.

У православном свету бискуп Хомајер је био поштован као искрени пријатељ, а посебно је високо цењен у Српској Православној Цркви. У време агресије НАТО-пакта, у знак солидарности, посетио је Србију - једини он са хришћанског Запада! - и јавно подигао глас против страдања нашег народа. Његова оцена да НАТО-агресија представља „тежак пораз за хришћанске Цркве у Европи", које „нису учиниле све што је било потребно и могуће у тражењу праведног мира", остала је упамћена као глас вапијућег у пустињи. Савремени положај српског народа и Српске Православне Цркве сагледавао је дубински, кроз добро познавање историје Балкана. Предано је заступао становиште да се право место Србије налази у уједињеној Европи. Залагао се за заштиту угрожених православних светиња и нашег народа на Косову и Метохији. Иначе, био је један од најважнијих сарадника почившег кардинала Јулија Депфнера у процесу немачко-пољског измирења.