Саопштења

Канонска одлука

Због непослушности Светом Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве (који је својом одлуком од 13. фебруара 2010. привремено сменио епископа Артемија и за администратора Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске поставио епископа Атанасија, са свим правима епархијског архијереја), због неприхватања канонски постављеног Епископа и одбијања да се одазову његовом архипастирском усменом и писменом позиву, ево већ пуних четрдесет дана, као и због спречавања верникâ из града Призрена да долазе у своју саборну цркву у Призрену (у којој се помињу Његова Светост Патријарх и Епископ администратор) и ширења смутње, лажи и клевета међу верним народом, и због „завере и групашења", као и уопште због кршења канонског и монашког реда и поретка (канони 4, 8 и 18. Халкидонског сабора; 34. Трулског, 5. Антиохијског, 21. Седмог васељенског сабора; 4. и 13. Прводругог сабора), подвргавају се канонским епитимијама:

Саопштење поводом преношења надлежности КФОР-а на Косовску полицију

Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска изражава озбиљну забринутост због намере КФОР-а да обезбеђење Спомен обележја на Газиместану преда у надлежност Косовској полицији. Почетком месеца (2. марта) при сусрету Епископа Атанасија и Архијерејског заменика Епископа Теодосија са командантом КФОР-а, немачким генералом Бентлером у Манастиру Грачаници, јасно је речено да за ову Епархију и Српски народ на Косову и Метохији није прихватљиво да светиње и објекти које чува КФОР буду предати на заштиту Косовској полицији. Поготову је забрињавајуће што се оваква намера поново актуализује на годишњицу Мартовског погрома над Србима и Српском Црквом пре шест година. Наглашавамо да КПС не улива поверење ни Цркви ни Српској заједници у овој јужној покрајини Србије. Преношење заштите Спомен обележја на Газиместану није добро јер може отворити питање даље заштите и осталих српских Црквено-народних Светиња и Културних споменика.

Саопштење Епархије далматинске поводом најаве оснивања тзв. „ХПЦ“

Вест да је јуче (12.03.2010.г.) у Задру најављено оснивање тзв. „Хрватске православне Цркве" изазвала је узнемиреност код свештенства и православних Срба у Републици Хрватској. Познато је да је ХПЦ формирана 1942.г. у време фашистичког и усташког режима Анте Павелића у НДХ. Тадашњи Павелићев режим извршио је геноцид над српским, јеврејским и ромским народом у НДХ, а циљ фантомске ХПЦ је био да уништи сваки траг постојања православља и православних Срба на овим просторима.

Српска православна Црква и српски народ постоје већ вековима на просторима Далмације, што најбоље потврђују и сведоче њене парохијске цркве и манастири, који су у највећем броју подигнути од XIII до XV века и представљају значајну културну баштину, која је као таква, под заштитом надлежних институција хрватске државе.

Саопштење за јавност Епископског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије црногорско-приморске

У Подгорици је, сходно древном црквеном предању и црквеним правилима, 13. марта 2010. године одржано редовно засиједање Епархијског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије Црногорско-Приморске.

Свету Архијејерску Литургију у Цркви Светог Ђорђа под Горицом служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорско-Приморски г. Амфилохије са свештенством.

Саопштење Епархије рашко-призренске

Православна Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска поседује проверена сазнања да црноречки монах Антоније Давидовић, за кога је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве више пута тражио да буде црквено кажњен због свог нецрквеног и немонашког понашања, а који је сада коначно стављен у надлежност црквеног тела, тренутно борави на подручју Ораховца и Велике Хоче, где подбуњује народ против Патријарха и Цркве и уноси смутњу разним суманутим причама, наводно у заштиту епископа Артемија. Давидовић оваквим поступцима истовремено тражи подршку и себи, јер је под црквеним судским поступком.

Одговор на клевете псевдо-бранитеља

БРАНЕ ВЛАДИКУ ОД ЦРКВЕ И ПАТРИЈАРХА

Већ данима се наставља цркворушитељски рад групе људи који су се најпре потписивали као духовна чада епископа Артемија, да би сада своје текстове потписивали као "Информативна служба Епархије рашко-призренске у време заточења епископа Артемија". Иако је увек било и биће људи секташког менталитета, у овом случају је индикативно што се и даље незаконито користи назив једне Епархије Српске Православне Цркве и што се отворено насрће на духовни и морални интегритет српског Патријарха и чланова Светог Архијерејског Синода, чије се слике објављују под насловима „Безаконици" или "Срамни Синод". Нажалост, ови ревнитељи мржње или, како сами себе сматрају, "бранитељи лика и дела епископа Артемија", не само да му не помажу већ потврђују и најцрње сумње да је стварањем култа личности у Епархији рашко-призренској међу једним, мањим бројем монаштва и верника, годинама стваран потенцијал за рушење угледа Српске Православне Цркве и тако припреман раскол, и то на начин како то чине разне расколничке и псеудо-православне групе којих има по целом свету.