Епархијска саопштења

Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске

У јавности се наставља са својеврсном замјеном теза у вези са дуговањима које је Општина Будва имала према Митрополији за изузето земљиште цркве Свете Петке за изградњу обилазнице.

Тако се стиче утисак да сваки власник има право на накнаду од државе осим ако је тај власник Црква, што доприноси, веома раширеном, бесправном понашању у односу на црквену имовину, које, узгред буди речено, траје већ деценијама. На један неуобичајен начин се покушава у јавности створити атмосфера да је захтјев за надокнаду Митрополије нешто непоштено, иако то никако не одговара истини.

Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске

Божићни дар Светог Петра Цетињског
Клиничком центру Црне Горе

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије уручио је данас божићни дар у име Светог Петра Цетињског и Митрополије црногорско-приморске Центру за неонатологију Института за болести дјеце Клиничког центра Црне Горе у Подгорици. Ради се о стационарном инкубатору ATOM JAPAN, модел Rabee Incu. Уговор о поклону у Клиничком центру потписали су митрополит Амфилохије и директор КЦЦГ проф. др Ранко Лазовић. Уговор је потписан уочи свечаности поводом јубилеја 30 година епископске службе и 25 година митрополитске службе владике Амфилохија.

Саопштење Митрополијe аустралијско-новозеландскe

Саопштење за јавност о манастиру Светог Саве у Холу

Митрополија aустралијско-новозеландска Српске Православне Цркве, на челу са Његовим Преосвештенством Епископом Иринејем, са задовољством саопштава да је Врховни Суд Новог Јужног Велса данaс, 24. децембра 2015. године потврдио наредбе издате од стране Суда 29. маја 2015. године и присвојио шему коју је предложио Његово Преосвештенство Епископ Иринеј за будуће руководство манастира Светог Саве под окриљем Митрополије и ауторитетом Српске Православне Цркве.

Долгоденствуј, Високопреовећени Владико, на многаја љета!

У сусрет двадесетпетогодишњици службе Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на Цетињу

Почетком деведесетих, када је покренута општа обнова црквеног живота у Црној Гори, чуло се најбоље и најистинитије објашњење онога што су урадили стари црногорски свештеници, а што се није могло моментално видјети голим оком. „Они су“ – неко је лијепо рекао – „сачували жар испод пепела“! Заиста, колико је Црква расла и уљепшавала свој изглед, толико је, све више, постајало јасно да је прије овог пламена, ове духовне буктиње, било жара на нашим црквеним и манастирским огњиштима. Жара, кога је требало знати разгорети. А жар се разгоријева упорно и стрпљиво. Разгоријевати жар значи умјешно састављати ријетке остатке старе ватре са новом потпалом. Треба ту пазити и на влагу и на вјетар…и тешко је то радити, а да не добијете понеку опекотину, да се не огаравите. Што је веће огњиште, то је и тешкоћа оваквог посла већа…

Обраћање Правног савјета Митрополије црногорско-приморске Венецијанској комисији и ОЕБС/ОДИХР-а поводом Нацрта закона о слободи вјероисповијести

ВЕНЕЦИЈАНСКА КОМИСИЈА

ОЕБС/ОДИХР

Православна Црква, која је у Црној Гори оличена у Митрополији Црногорско-Приморској и Епархијама Будимљанско-Никшићкој, Захумско-Херцеговачкој и Милешевској, годинама се јавно залаже и указује на потребу доношења новог Закона о слободи вјере и правном положају цркава и вјерских заједница, који би био усклађен са Европском конвенцијом о људским правима и другим међународноправним актима који регулишу право на слободу мисли, савјести и вјероисповијести. У том погледу, Црква је током претходних година предузела бројне активности кроз организовање више научних скупова и стручних дијалога на тему остваривања права на слободу вјероисповијести и односа државе са црквама и вјерским заједницама на којима су учествовали бројни правни експерти из те области. У закључцима са тих скупова је увијек јасно наглашено да Православна Црква у Црној Гори не тражи за себе привилегије, посебан правни статус и да се не залаже за дискриминацију него да је њен циљ да се у нови закон имплентира начело кооперативне одвојености цркава и вјерских заједница од државе и да се примијени најбоља пракса савремених европских држава.

Саопштење за јавност Епархије рашко-призренске

Епископ Рашко-призренски Теодосије најоштрије је осудио терористички напад на српско село Гораждевац поред Пећи.

У овом селу, у коме живи неколико стотина Срба, у раним јутарњим часовима 7. децембра 2015. године непозната лица су напала рафалном паљбом неколико српских кућа и демолирала споменик жртвама рата и послератног терора. Само пре шест месеци овај споменик је такође нападнут молотовљевим коктелом, али нападачи још нису пронађени. Нови напад је изазвао велику забринутост житеља овог села, које је једино српско село које није уништено и етнички очишћено од стране албанских екстремиста након завршетка оружаног конфликта 1999. године у овом делу Метохије. Након напада екстремиста 2003 године, када је отворена рафална паљба, у којој је страдало двоје српске деце на реци Бистрици, а више њих рањено, овај терористички напад, у коме на сву срећу нико није страдао, показује да преостали Срби у Метохији и даље остају мета екстремиста.