Синодска саопштења

Саопштење за јавност после сусрета чланова Светог Архијерејског Синода СПЦ са председником Србије

Председник Републике Србије Борис Тадић разговарао је данас са члановима Светог архијерејског Синода Српске Православне Цркве митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем и епископима нишким Иринејем, бачким Иринејем, далматинским Фотијем и захумско-херцеговачким Григоријем.

Председник Србије разговорао је са члановима Синода о свим актуелним друштвеним питањима.

Председник Тадић је обавестио представнике цркве да ће Друштво за довршење храма Светог Саве на Врачару, коме председава, у наредном периоду уложити додатне напоре да се храм доврши.

Утук на утук

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је, као и укупна домаћа и светска јавност, са запрепашћењем и жаљењем примио ударну медијску вест о бруталном физичком злоставаљању као „терапеутском поступку" у „духовно-рехабилитационом центру" који у Епархији рашко-призренској - надомак („у окриљу") манастира Црна Река, односно надомак светих моштију светог Петра Коришког, сведока љубави Божје и антипода сваком насиљу - већ годинама функционише, очигледно са знањем и уз сагласност Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског др Артемија, а под управом протојереја Бранислава Перановића и његовог помоћника свештеника Дејана Јаковљевића. Тим тужним и ружним поводом Свети Архијерејски Синод се обратио јавности саопштењем од 23. маја, у којем осуђује батинашке методе лечења жртава наркоманије, позива Преосвећеног епископа г. Артемија да распусти нелегални стационар крај Црне Реке и виновнике опште саблазни подвргне канонској одговорности, а надлежне државне органе позива да испитају цео случај и предузму мере из своје надлежности, док самим жртвама насиља и свима који су њиме погођени изражава најискреније жаљење.

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода СПЦ

Свети Архијерејски Синод је са запрепашћењем и жаљењем примио вест о бруталном насиљу које се, у окриљу манастира Црна Река у Епархији рашко-призренској, примењује према оболелима од болести зависности. Приказани снимци и јавно признање рашко-призренског клирика несумњиви су доказ насиља, потпуно страног јеванђелском духу и мисији Цркве и апсолутно неприхватљивог.

Саопштење Светог Синода СПЦ у вези са штрајком радника у ТK “Рашка” у Новом Пазару и у Фабрици коже “Партизан” у Крагујевцу

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве ових дана са великом пажњом прати штрајк глађу радника у Текстилном комбинату Рашка у Новом Пазару, као и у Фабрици коже "Партизан" у Крагујевцу.

Овим путем Свети Архијерејски Синод позива релевантне државне и општинске органе да учине све како би се проблем радника решио, а штрајкачима, у хришћанској љубави и бризи, упућује позив да прекину штрак глаћу и не угрожавају своје животе.

Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода СПЦ

Сусрет чланова Светог Архијерејског Синода СПЦ са министрима у Влади Републике Србије на годишњицу мартовског погрома на КиМ

Чланови Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве састали су се данас са министром спољних послова Републике Србије г. Вуком Јеремићем, министром за културу и информисање г. Небојшом Брадићем, министром за Косово и Метохију г. Гораном Богдановићем, сарадницима и Млађаном Ђорђевићем, саветником председника Републике Србије по питању Косова и Метохије.

Саопштење за јавност поводом погрома на Косову и Метохији 17. марта 2004. године и десетогодишњице бомбардовања НАТО пакта

Овог 17. марта се навршава пет година од погрома извршеног над српским православним живљем и православним светињама на Косову и Метохији. Тим погромом од стране албанских терориста прогнано је нових преко четири хиљаде Срба са њихових вековних огњишта, уништено стотине домова, срушено нових преко тридесет цркава, пале нове невине жртве. Све се то догодило уз присуство међународних цивилних и војних снага, УМНИК-а и КФОР-а. До данас нико није одговарао за то насиље и јавни злочин. А све је то уствари наставак бомбардовања НАТО пакта и незапамћеног прогона, насиља, убистава и рушења стотина светиња 1999. године на Косову и Метохији. Од прогнаних и избеглих занемарљив је број оних који су у току последњих десет година могли да се врате својим спаљеним домовима и имањима; огромна већина срушених храмова и манастира остаје у рушевинама или нестаје сваки траг њиховог постојања.