Наука

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије: Узроци и посљедице лажне аутокефалије у Украјини

(излагање на конференцији „Кршење правâ вјерникâ  у Украјини”, Москва, 29. мај 2019.)

У поступку који је Цариградска Патријаршија примијенила у Украјини признавањем и спајањем двију група расколникâ (од којих је једна анатемисана) и – додјељујући им аутокефалију коју није признала ниједна друга помјесна Православна Црква – нема ничег што је у складу са светим канонима и уобичајеном црквеном процедуром приликом додјеле аутокефалије. Уколико су у самом старту направљени тешки канонски прекршаји (прије свега упад на канонско подручје Московске Патријаршије и аутономне Украјинске Православне Цркве без њихове сагласности, а затим  поништавање важења одлуке цариградског патријарха Дионисија IV из 1686. године којом се Кијевска митрополија уступа Московској Патријаршији, уз упорно одбијање дијалога са Московском Патријаршијом и са другим Православним Црквама које су Цариградској Цркви указивале на речене неправилности), онда су сви даљи поступци били незаконити и неканонски. Руска Православна Црква је благовремено дала озбиљну анализу и оцјену поступака Фанара са становништа канонског права, што је и другим Православним Црквама помогло да заузму правилан став по овом болном питању.

Проф. др Богољуб Шијаковић: Црква, право, идентитет

У организацији Епархије будимљанско-никшићке и Института за српску културу у уторак, 9. јула 2019. године, у 20 часова, у Црквено-народном дому у Никшићу биће одржана промоција књиге „Црква, право, идентитет“ проф. др Богољуба Шијаковића. О књизи ће говорити: проф. др Микоња Кнежевић, доц. др Будимир Алексић и аутор.

Предавање проф. др Радета Кисића у Бечу

У свечаној сали Епископске резиденције у Бечу, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског г. Андреја, у суботу 22. јуна 2019. године, проф. др Раде Кисић одржао је предавање на тему Савремени хришћански живот православног Србина у дијаспори.

Владика Григорије о својој визији мисије и улоге Српске Православне Цркве у Немачкој

У Хановеру се овог викенда одржава низ свечаности у част јубилеја пола века постојања Епархије диселдорфско-немачке. У цркви светог Јована одржана је свечана академија коју је својим поздравним словом отворио Епископ диселдорфа и немачке г-дин Григорије. Уследила су обраћања највиших представника Васељенске Патријаршије у Немачкој, Евангелистичке и Римокатоличке Цркве а потом и излагање Владике Григорија који је, на немачком језику, представио своју визију мисије и улоге коју Српска православна црква у будућности треба да има Немачкој. Излагање Владике Григорија преносимо у целости:

Јoван Дамаскин: Списи, св. 8: Sacra

Johannes von Damaskos: Die Schriften. Band 8: Sacra (spuria)... Liber II (De rerum humanarum natura et statu); Supplementa, Appendices, Indices; Hrsg. v. Declerck, José / Thum, Tobias;Reihe: Patristische Texte und Studien 78

Серија „Патристички текстови и студије” -  ”Patristische Texte und Studien” објављују се још од 1963. године као резултати истраживања којима координише „Патристичка комисија“ свих немачких академија наука. У њој су објављене монографије и коментари о списима у учењу Отаца Цркве.

Јован Дамаскин – од финансијског чиновника до монаха

О житију Јована Дамаскина (рођен око 670., преставио се после 749.) не постоје никакви оновремени писани извори. Пошто је он већ око 800.г. прослављан као светитељ, то су на арапском и грчком написана житија Јована Дамаскина, пре духовна проза о историји поучних чуда, а мање историјски проверени материјал. Извесно је, пак, да су његови апологетски списи о византијској иконофилији: на сабору у Хијереји (754) који сеизјаснио против поштовања  икона, он је био лично осуђен због свог ”погрешног учења”. Након што се иконофилија поново пробила, Други (васељенски) Сабор у Никеји (787.г.) одлуке претходног сабора оповргао је и Јована Дамаскина у потпуности рехабилитовао. Од тога времена важи за последњег великог учитеља Цркве и његово учење представља суму великог патристичког предања, на чијем крају стоји његово богословско дело.