Наука

Представљена књига протонамесника др Драгана Грујића

У суботу, 18. маја 2019. године Господње, у Саборном храму Христа Спаситеља у Бања Луци представљена је књига протонамесника др Драгана Грујића под насловом „Сусрет Истока и Запда у богословљу хрватских конртоверзиста 18. века“.

Архиепископ охридски Јован одржао предавање у Сомбору

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, у оквиру манифестације „Светођурђевски дани 2019”, Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован одржао је 12. маја 2019. године у препуној Свечаној дворани Градске куће у Сомбору предавање на тему „Исцељење схизме у Републици Северној Македонији”.

Студентска конференција у Санкт Петербургу

У Санкт-петербуршкој Духовној академији од 16. до 17. маја  2019. године боће одржана 11. Студентска конференција уз учешће студената из духовних академија и богословских факултета Руске Православне Цркве. Са благословом Преосвећеног Епископа браничевског др Игнатија, декана Православног богословског факултета Универзитета у Београду, представник Српске Православне Цркве на том научном скупу има биће студент г. Николај Сапсај, уједно репортера Радија Слово љубве.

Манастир Раковац

Дворски манастир
Митрополије карловачке поводом 520 година од оснивања

,,Да погледамо само ради малог примера и на ову свету обитељ, која стоји у овој гори под небесним окриљем Светих Врачева већ близу четири стотине година... Нестало је већ одавно са овога света онога, који је подигао ту задужбину своју; ... нестало је блага и богатства онога који су расипали земнородни сластољупци ондашњег времена на сјајно ношиво, на изабрана јела и пића, на забаве и весеља, којима се угађало обичајним жељама а кад кад и ниским телесним страстима ... све је то пропало у бездан мрачног заборава ... А ово што је подигла права вера и искрена љубав хришћанска и наменила, слави Свете Тројице и части Божјих угодника  Козме и Дамјана, стоји ево и данас, и сведочи нам, да таква побожна и богоугодна дела трају и на овој земљи најдуже!“

Преводи Светога писма на бугарски језик*

Девети век на Балканском полуострву јесте век снажног мисионарског рада међу Словенима који је потицао из Византије. Тада су за мисионарске потребе Света браћа Кирило и Методије 881/882. године створили азбуку од 38 словних знака коју су назвали глагољица. Ова азбука је коришћена током превођења Светог писма на језике словенских племена, а нека од њих су била у саставу Првог бугарског царства. Нешто касније је Свети Климент, ученик Свете браће, од глагољице створио систем писмена са 44 словна знака названих ћирилица. Дело солунске Браће наставио је бугарски цар Борис (852-893) који је крстио Бугарску. Кирило и Методије и њихови настављачи превели су већи део Библије и извесан број богослужбених књига на словенски говорни језик бележећи их новоизграђеном азбуком. Књижевни словенски језик је створио револуцију међу словенским народима. Прва књига на словенском језику била је Јованово јеванђеље, а и остала три јеванђеља, Дела апостолска и Псалме Света браћа су превела пре поласка у Моравску 863. године.

Духовне свечаности у Љубљани

У Томину недељу, 5. маја 2019. године, после свете Литургије, коју су, у храму Светих Кирила и Методија у Љубљани, служили протојереј Перан Бошковић, јереј Раде Деспотовић и јереј др Зоран Ђуровић, уз саслужење ђакона Ивице Чаировића, на којој се причестило много верног народа из Љубљане; са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског Г. Порфирија, ђакон др Ивица Чаировић, доцент на катедри за Општу историју Цркве на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, одржао је предавање на тему Мисија Светог Саве у светлу кирило-методијевског предања.