Наука

На данашњи дан: Краљ Петар I Карађорђевић у Хиландару

На данашњи дан: Краљ Петар I Карађорђевић у Хиландару
На данашњи дан: Краљ Петар I Карађорђевић у Хиландару
На данашњи дан: Краљ Петар I Карађорђевић у Хиландару
На данашњи дан: Краљ Петар I Карађорђевић у Хиландару

Након династичке смене на трону Краљевине Србије, први крунисани Карађорђевић је учинио посету манастиру Хиландару. Иако се у архиви манастира Хиландара чувају писма вожда Карађорђа, која сведоче о његовој бризи за овом светињом, краљ Петар I Крађорђевић је први члан те династије који је походио Свету Гору.

Теологија заједништва

- Κοινωνία-

Разматрајући питање заједништва у Цркви, стојимо пред есхатолошком Тајном пневматолошке еклисиологије – како Отац, кроз Сина Духом ствара све што ствара. Базирања акта стварања и његово препознавање као динамичке ктисилогије морамо посматрати из перспектива које јој претходе и које је употпуњују. Отац је из небића призвао све у постојање, дакле, логосом познања свега пре постанка, чему даје облик и начин постојања. Сам чин је ктисиологија, али однос Бога и света, самим тим и човека, однос за Есхатон = што,једино остаје, јесте еклисиологија. Наше постојање је из будућег –Ω; из царствујућег миленијума без краја.

Истраживање о томе како интернет утиче на православно хришћанство

Млади научници са Уралског федералног универзитета и Више школе економије проучавају да ли интернет утиче на православно хришћанство, и како се друштвене установе и друштвене праксе могу обликовати у условима широко распрострањених медија.

Пројекат „Друштвени медији као чинилац ширења Православља у данашњој Русији“ добио је подршку Руске фондације за основно истраживање за 2019-2021. годину.

In memoriam: Нестор неоплатонизма Вернер Бајервалтес (1931-2019)

(Werner Beierwaltes) преставио се 22. фебруара 2019. г. у 87. години живота у Вирцбургу. Његов хабилитациони спис из 1963. г. о Проклу, ”Хегелу антике”, означио је тибингеншки експерт за Платона Ханс Крамер као философски најпродорнију и најзначајнију интерпретацију неоплатонизма почев од Хегелових предавања о историји философије. Само две године доцније Бајервалтес је објавио исто тако темељну и понорну студију о новоплатоничару Плотину. Реч је о опсежно коментарисаном преводу Енеаде III,7, чији увод на 70 страница чини тумачење целокупне Плотинове метафизике. То што је Бајервалтес изабрао управо тај трактат, било је мудро промишљено.

Научни скуп у Нишу: Православно монаштво

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, Центар за црквене студије организује 7. и 8. марта 2019. године у Нишу научну конференцију „Православно монаштво“.

Конференција ће бити отворена 7. марта 2019. године у Светосавском дому у Нишу у 18 часова. Том приликом биће представљен зборник „Православно монаштво“ посвећен архимандриту Дионисију, поводом седам деценија његове монашке службе. На отварању ће говорити Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније, игуман манастира Светог Романа у Ђунису архимандрит Дамаскин (Грабеж) и проф. Драгиша Бојовић. Другог дана, научни скуп ће бити настављен у манастиру Липовцу са почетком од 10 часова.

Свети Ђорђе Кратовац-занатлија и новомученик

Тертулијанова оцена да је мученичка крв семе за нове хришћане, а не потврда тријумфа зла над Христовом Црквом, није изгубила своју актуелност са престанком класичне епохе гоњења Црвке која је трајала до Миланског едикта 313. године. Сусрет православља и ислама на Балканском полуострву у XIV и XV веку био је политички судар, такође и верски рат и изазов за богословску полемику. Пад Цариграда (1453.), скидање крста са Свете Софије и њено претварање у исламску богомољу била је насилна акултурација нове вере на старим византијским просторима, традиционално хришћанским. Те географске зоне су биле колевка светости и васељенског православља. Нови турски господар је доносилац исламске вере и као „Агарјанин“ смештен је у библијско поимање света и историје. Преко Агаре и Турци су деца Аврамова и многи ће са њима ратовати, а они ће тражити сукоб са многим противницима. Према таквој богословско-историјској концепцији, Турци Агарјани руше хришћанско царство и културу због грехова и моралног пада самих хришћана.