Наука

Међународној конференцији старокатоличких теолога

Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј учествовао је 1. септембра 2016. године у раду 44. међународне научне конференције старокатоличких теолога у Нојштату, Немачка. Конференцију на тему Живо предање вере организовала је Заједница европских старокатоличких богословских школа из Бона, Берна и Утрехта као и представници различитих старокатоличких дијецеза.

Рудолф Ото: О ирационалном у идеји божанског и његов однос према рационалном

Готово да ниједно друго дело није битније допринело разумевању религије у 20. веку но што је то случај са књигом ”Свето” Рудолфа Ота, које опитност нуминознога проглашава центром свих религија.

Разлика између једног језовитог „Mysterium tremendum“ и једног очаравајућег „Fascinans“ иде у међувремену у основну граматику науке о култури. Рудолф Ото је теологију и науку о религији ослободио од академске крутости и учинио их предметом који се тиче свакога човека.

О проблему идентитета (Црне Горе) у нашем времену

У Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, на празник Успенија Пресвете Богородице, у недјељу 28. августа 2016. године, предавање на тему "Проблем идентитета у нашем времену“, одржао је проф. др Часлав Копривица.

Латински у Новом завету

Латински језик игра маргиналну улогу у Новом завету. Он је био један од три језика на којима је изнад главе Распетог Исуса на крсту била исписана плочица са његовом службом „Исус Назарећанин Цар јудејски“ (Јн 19,20).

У Новом завету сусрећемо прегршт речи латинског порекла:

 assarius, ―новчић, пара‖ (Мт 10,29; Лк 12,6); census, ―порез‖ (Мк 12,14, и др.); centurio, ―капетан (Мк 15,39); colonia, ―насеобина‖ (Дап 16,12); custodia, ―стража‖ (Мт 27,65); denarius -  динар (Мк 6,37, и др.); flagello, ―шибање (Мк 15,15 = Мт 27,26); forum  - трг (Дап 28,15); legio, ―легион (Мк 5,9, и др. libertinus, ―слободњак‖ (Дап 6,9); linteum, ― убрус‖ (Јн 13,4–5); macellum, ― тржиште‖ (1Кор 10,25); membrana, ― огртач‖ (2 Тим 4,13); mille (sc. passus), ―миља‖ (Мт 5,41); modius, ―суд, мерица‖ (Мк 4,21 = Мт 5,15 = Лк 11,33); paenula, ―огртач, плашт‖ (2 Тим 4,13); praetorium, ―двориште,‖ ―преторијум, судница‖ (Мк 15,16 = Мт 27,27; Јн 18,28, и др.; Дап 23,35; Флп 1,13); quadrans, ―лепта‖ (Мк 12,42; Лк 21,2); semicinctium, ―убрус‖ (Дап 19,12); sicarius, ―одметник‖ (Дап 21,38); speculator, ―џелат, војник на стражи‖ (Мк 6,27; налази се и у позајмљеници у рабинском јеврејском spiglaṭor, са истим значењем ―извршитељ, џелат), sudarium, ―убрус, повој, кеса (Лк 19,20; Јн 11,44; 20,7; Дап 19,12); taberna, ―крчма (Дап 28,15); titulus, ―натпис, звање‖ (Јн 19,19–20).

Митрополит Калист на Факултету за постдипломске и докторске студије у Москви

Дана 27. августа 2016. године у свечаној сали Факултета за постдипломске и докторске студије светих Кирила и Методија дошло је до сусрета с Високопреосвећеним Митрополитом диоклијским Калистом, јерархом Васељенске Патријаршије.

Есхатологија без краја

Јоханес Фрид: ”Дан гнева. Историја пропасти света”- Johannes Fried: ”Dies Irae – Eine Geschichte des Weltuntergangs”. C. H. Beck, München 2016.

”Sacco di Roma“ (пљачка Рима), Тамбора, 9/11, цунами – светска историја је  пуна догађаја који асосцирају на тему пропасти света. Страх од свршетка времена и краја света је посебан феномен у западној, хришћанској култури. Књига угледног историчара медијевисте Јоханеса Фрида је опсежна историја апокалипсе. Од библијских пророка до данашњих медија је хришћанска култура обележена вером у страхоту пропасти света. Фрид разапиње лук од предхришћанске антике преко епохе просветитељства до савременог доба. Како духовна историја, тако и популарна култура нуди неисцрпну разноличност фасцинирајућих примера.
Постало је у међувремену јасно да се визије смака света не проређују напретком у  научним сазнањима– већ су пре дубоко укорењени у нашу подсвесну слику света и да су до данас актуелни.