Наука

”Савет за етику” Немачке препоручује правно регулисање донације или адопције ембриона

”Савет за етику” Немачке препоручује правно регулисање донације или адопције ембриона

Донација небројених ембриона при In-vitro-Fertilisation (IVF) - лат. ”оплођење у стаклу” - није довољно правно регулисана, сматра немачки савет за етику – ”Deutsche Ethikrat”. Овај гремијум препоручује да би требало да се сви учесници тог процеса оплођивања осигурају. Неслога у овом гремијуму влада око тога ко би смео да буде прималац донације ембриона. Једно дете које је рођено вештачким оплођењем у епрувети, такозваном ”реагенс-стаклу”, може имати три биолошка родитељска дела и једног оца који дете васпитава. Сједињене јајана ћелија и спермија, по правилу од генетских родитеља који ембрио донирају и изнајмљена мајка (помајка) важи за биолошку мајку, иако и то што га она порађа, она  није генетски везена за дете. А њен партнер се заједно стара о васпитању детета. У овој варијанти бисмо имали четири родитељска дела. Ово је веома егзотична ситуација у савременој Немачкој.

Представљена издања Митрополије дабробосанске

У Руском дому у Београду 10. марта 2016. године представљене су књиге "Законоправила Светог Саве", сарајевски препис, и "Изабране студије из брачног права" Сергија Троицког, једног од највећих канониста 20. вијека и најплоднијег ствараоца у области канонског права.

Предсједник Бугарске академије наука у манастиру Острог

Предсједник Бугарске академије наука у манастиру Острог
Предсједник Бугарске академије наука у манастиру Острог
Предсједник Бугарске академије наука у манастиру Острог
Предсједник Бугарске академије наука у манастиру Острог

Дана 21. марта 2016. године острошку светињу посјетили су предсједник Академије Наука из Бугарске Стефан Воденичаров, академик Зоран Лакић из ЦАНУ, као и генерални секретар ЦАНУ г. Ранислав Булатовић. Са благословом Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, гостима су указали гостопримство Епископ нишки г. Јован и јеромонах Сергије. Гостима су уручени прикладни поклони.

Лекар и свештеник др Петар Дабић: Са Христом је и болест лакша

Он је и лекар и свештеник и оба посла ради са великом преданошћу и љубављу. За свакога има по лепу и мудру реч, а његове мудре мисли прави је благослов слушати.

Православно гледиште на еколошку правду и промену понашања

пише: свештеник Алексије Виноградов*

„У почетку створи Бог небо и земљу“ (Пост 1,1).

„Небо и земља ће проћи, а речи моје неће проћи“ (Лука 21,33).

„И видех ново небо и нову земљу; јер прво небо и прва земља прођоше“ (Отк 21,1).

Како могу хришћани који су историјски и културно били толико дуго одвојени, изразити усаглашени поглед на екологију? Углавном се прихвата да Свето писмо може пружити полазиште у таквом подухвату. Међутим, Свето писмо није прегледан уџбеник који излаже специфична хришћанска начела како увек поступати у овом свету. У њему је много чега нејасно, па и наизглед парадоксално, како се види из цитата наведених на почетку овог рада. И тако, писци прве библијске књиге величају чуда при стварањеу света, док писац последње књиге, Откривења, слика у детаље нестанак овога света и настанак нове Твари. Ако пођемо од књиге Постања, чини се да човеково старање о природи, његова делатност на обнови Едемског врта, представља првенствени задатак. Па ипак, ако се човек усредсреди на извештаје о есхатолошким стварима (“последњим стварима“) изложеним у Новом завету, закључио би, након свих у међувремену изнетих приповести и догађања о човековом успеху и неуспеху, да су знаменити палеонтолози изнели трезвено научно појашњење овог богословског закључка.

Дани Арчибалда Рајса

Дани Арчибалда Рајса
Дани Арчибалда Рајса
Дани Арчибалда Рајса
Дани Арчибалда Рајса

На позив Начелнице Управе за миграције и дијаспору Министарства спољних послова Републике Србије др Љиљане Никшић и Друштва српско-швајцарског пријатељства др Арчибалд Рајс (Archibald Reiss), а у сарадњи са генералним конзулатом у Цириху, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски Господин Андреј је у Београду учествовао на округлом столу о Културу сећања на Велики рат и хуманитарно-медицинске мисије из иностранства. Такође је присуствовао отварању Међународног научног скупа Дани Арчибалда Рајса који је одржан 10. марта 2016. године на Криминалистичко-полицијској академији у Земуну, као и потписивању Протокола о сарадњи Друштва српско-швајцарског пријатељства и Друштва Јапанско-српског пријатељства у Дому Јеврема Грујића у Београду.