Наука

Молтман: Страх је антиципација терора

Евангелистички професор из Тибингена Јирген Молтман (Jürgen Moltmann) позива да се, и мимо актуелних ратова и неправди, остане пун хришћанске наде. У једном интервјуу штутгартском дневном листу он вели: ”Страх је антиципација терора, а нада је антиципација радости”.

Православна Црква и екологија

„Починити злочин према свету природе равно је греху! (васељенски Патријарх Вартоломеј).¹

Његова Светост архиепископ цариградски и васељенски Патријарх Вартоломеј изговорио је ове речи 8. новембра 1987. г. у грчкој православној цркви св. Варваре у Санта Барбари у Калифорнији. Ова изјава је дошла као шок многим делатницима у средствима информисања који никад до тада нису чули такав храбар еколошки језик од стране негог религијског великодостојника, а још мање од хришћанског. Обично се у нашој претежно протестантској култури претпоставља да се хришћани једноставно не старају о природној средини и да се брину једино за спасење својих душа. Зар душа/тело и ум/материја нису дуализми својствени хришћанској мисли која их од давнина обрађује? Одговор је једнодушан „да“. Па ипак, ове дуализме би неки теолози сматрали јеретичким све до данашњег доба. У овом раду желим да укратко изложим еколошко гледиште Православне цркве.

Узроци терора: убијање у име Божје

Шта су прави узроци исламистичког терора? Само религија или срџба економски маргинализованих? Једно је сигурно: заклињање у вредности Запада нијепродуктивно решење.

Под утиском терористичког напада у Паризу од 13. новембра прошле године, утицајни француски професор политичких наука Оливије Рој је поновио већ ранијеформулисану тезу да терор у европским градовима, који потиче од радикалних салафиста, има сасвим мало везе са религијом и исламом. Овакве атентате требаразумети као нове револте омладине против владајуће културе, као патетично инсценирани раскид са конвенцијама света у коме су млади атентатори одрасли. Умедијима распрострањено мишљење о ”политичком исламу” јесте обмањујуће. Пре може бити речи о ”исламској радикалности”.

Православно гледиште на еколошку правду и промену понашања*

пише: свештеник Алексије Виноградов*

„У почетку створи Бог небо и земљу“ (Пост 1,1).
„Небо и земља ће проћи, а речи моје неће проћи“ (Лука 21,33).
„И видех ново небо и нову земљу; јер прво небо и прва земља прођоше“ (Отк 21,1).

Како могу хришћани који су историјски и културно били толико дуго одвојени, изразити усаглашени поглед на екологију? Углавном се прихвата да Свето писмо може пружити полазиште у таквом подухвату. Међутим, Свето писмо није прегледан уџбеник који излаже специфична хришћанска начела како увек поступати у овом свету. У њему је много чега нејасно, па и наизглед парадоксално, како се види из цитата наведених на почетку овог рада. И тако, писци прве библијске књиге величају чуда при стварањеу света, док писац последње књиге, Откривења, слика у детаље нестанак овога света и настанак нове Твари. Ако пођемо од књиге Постања, чини се да човеково старање о природи, његова делатност на обнови Едемског врта, представља првенствени задатак. Па ипак, ако се човек усредсреди на извештаје о есхатолошким стварима (“последњим стварима“) изложеним у Новом завету, закључио би, након свих у међувремену изнетих приповести и догађања о човековом успеху и неуспеху, да су знаменити палеонтолози изнели трезвено научно појашњење овог богословског закључка.

Вода - извор живота

У оквиру читавог низа манифестација поводом „Светског дана вода 2016“, организованих под покровитељством Града Крушевца, у сарадњи са Епархијом крушевачком у парохијском дому Цркве Лазарице, у понедељак 21. марта 2016. године, одржана је трибина под називом „Вода – извор живота“.

Нови доктори наука Православног богословског факултета

17. март 2016. године представља значајан и радостан дан у историји Православног богословског факултета Универзитета у Београду, као и наше помесне Цркве, пошто је тада у свечаној сали Ректората промовисано десет нових доктора теологије, који су своје студије успешно окончали у претходне две године.

Новопромовисани доктори у својим дисертацијама обрађивали су различите теме: Владан Таталовић и ђакон Небојша Тумара своја истраживања везали су за област библистике. Таталовић, доцент на Групи за библистику и продекан за наставу Православног богословског факултета, дисертацију под насловом Син Човечији у Јеванђељу и Откривењу Јовановом одбранио је 2014. под менторским оком епископа проф. др Иринеја Буловића.