Наука

Преводи Библије на латински

А. Грчка Библија на латинском (старолатински преводи)

1.Настанак. Током првих векова хришћанства говорни језик средоземних народа био је углавном грчки, па чак и на Западу. У раним хришћанским црквама старозаветне књиге су читане на грчком језику у преводу Септуагинте и, наравно, Нови завет на грчком.  Када је настајала потреба – већ у 2. веку у римској Африци – Библија је превођена с грчког на латински. Тертулијан (око 160-220.г.) користио је латински превод који му је био при руци, а чије особености су се задржале кроза сву историју Библије на латинском језику. Када је у 3. веку Кипријан, епископ картагински, наводио дуже одељке Светога писма, а не из сећања (Libri III ad Quirinum, спис углавном познат као Testimonia), чинио је то према латинском преводу који је и сâм био исправљан и за собом имао сложену историју. Овај процес повремених редиговања настављан је кроз столећа и представљао је ону нарочиту карактеристику латинске Библије. Acta martyrium, настала у Африци, спомињу свештене библијске књиге већ 180. г. по Хр.

Библија и култура

У четвртак, 7. априла 2016. године. у клубу Дома омладине у Београду, у организацији Библијског института Православног богословског факултета и Дома омладине Београда, одржана је трибина на тему „Библија и култура“, на којој су се публици обратили проф. др Родољуб Кубат, редовни професор Старог Завета на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, и проф. др Предраг Драгутиновић, ванредни професор Новог Завета на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

Лик и дело Михајла Пупина

Религија и политика у роману Зли дуси Фјодора Достојевског

Црква и медији

Amoris Laetitia - Радост љубави

Amoris Laetitia (Радост љубави) наслов је постсиндолане апостолске ексхортације (подстицаја) о љубави и породици која је 8.4.2016.г. представљена у одељењу за штампу Свете столице у Ватикану. Три кључна појма доминирају овим постсинодалним документом: љубав, праћење и распознавање. Овај документ који сажима резултате двају Синода о породици који су одржани 2014. и 2015. гoдине, подељен је у девет поглавља у којима се опширно говори о породици у светлу Божјег промисла, о изазовима за породицу у савременом свету, породичној одговорности и брачној љубави – посебно о њеној плодности – излажући пастирске перспективе за праћење особа на путу ка браку и за време брака. Такође се говори о изазовима развода, разведених и цивилно поново венчаних, односно о мешовитим браковима. Посебно поглавље је посвећено васпитању деце.