Вести из епархија

Ћирилици треба заштита

Ћирилица Преосвећени Епископ бачки Иринеј (Буловић) указао је јуче да писму српског језика прети велика опасност од изумирања и да је задатак државе да га заштити. „Сви европски народи негују своје писмо, само се српски народ бахато односи према ћирилици. То самоубилачко, антицивилизацијско безумље се, међутим, не може спречити само декретима, већ и личним примером", казао је владика отварајући годишњу скупштину Удружења „Ћирилица", одржану у Матици српској.

Слава Богословије Света Три Јерарха

слава Богословије у КркиНа празник Света Три Јерарха, 12. фебруара 2007. године, служена је Света Архијерејска Литургија у манастиру Крки. Началствовао је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Хризостом, члан Светог Архијерејског Синода. Саслуживали су му Епископ горњокарловачки Г. Герасим, Епископ далматински Г. Фотије и Епископ моравички Г. Антоније уз саслужење свештеномонаштва и свештенства из Епархија: захумско-херцеговачке, осечкопољске, сремске, средњоевропске и далматинске. У својој беседи Епископ Г. Фотије је појаснио значај слављења Света Три Јерарха и настанак овог празника.

Годишњица несреће на Биочу

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је јуче са свештенством Свету заупокојену архијерејску литургију са парастосом жртвама трагедије, поводом годишњице тешке жељезничке несреће код Биоча, у цркви Успења Пресвете Богородице на Биочу.

«Данас можемо да сагледамо како је велика она народна молитва не нашла те ненадња. Ненадња је нашла све оне који су прије годину дана били у том возу», казао је Владика у архипастирској бесједи. «Једна једина цјелебна моћ за ту рану, и цјелебни мелем на душу свију нас, а нарочито на душу сродника и пријатеља, браће и кумова настрадалих јесте управо благословена молитва за покој њихових душа. Њихова изненадна смрт и страдање је заиста опипљиво свједочанство да је све и сва таштина и да је живот сјенка и сан.

Пролазан је овај живот и зато је много значајно да се припремамо не знајући дана и часа у који ће доћи Господ да нас походи, јер из овога живота у онај безобални океан Божјега живота ништа друго не можемо понијети са собом до скрштене бијеле руке и праведна дјела своја, ако их имамо», рекао је Високопреосвећени Владика.

Високопреосвећени Владика је пожелио да Господ утеши све оне који су примили ту велику рану и да овај трагични догађај буде поука свима нама. «Да буде поука за већу одговорност једних према другима, већу одговорност оних који су на Жељезници, јер недостатак одговорности је један од основних повода што често долази до оваквих великих несрећа», закључио је Митрополит црногорско-приморски.
По завршетку литургије Владика је обишао место несреће где се задржао у разговору са преживелим путницима и родбином пострадалих. У току разговора покренута је иницијатива за постављање спомен-обележја са именима погинулих у овој великој несрећи.

Извор: Светигора прес - В.К./Р.В.

Сведочење Виторке Старовлах, супруге протојереја Јеремије

Сведочење Виторке Старовлах, супруге протојереја Јеремије
Сведочење Виторке Старовлах, супруге протојереја Јеремије
Сведочење Виторке Старовлах, супруге протојереја Јеремије
Сведочење Виторке Старовлах, супруге протојереја Јеремије

У ноћи између сриједе 31. марта и четвртка 01. априла 2004. године око 01,00 час после поноћи пробудила нас је звоњава телефона, што нас је уплашило, с обзиром да нас у то доба ноћи нико не позива. Будући да нам је млађи син био на путу, помислила сам да му се није шта десило па сам са нарочитом бригом пробудила супруга који је чврсто спавао. Он је кренуо према телефону који се налази у дневном боравку. Још сам чула неко комешање у тим тренуцима, али не могу да кажем какво јер сам се тргла из сна. Можда је то била бука напољу, можда звукови хеликоптера или возила, не знам засигурно.

''Мост'' премошћава разлике

 У организацији међународног мултиконфесионалног удружења ''Мост'', у Тузли је 30. марта одржана јавна трибина на тему ''Да ли је праштати грех'', на којој су говорили фра Петар Анђеловић, мр Сеад Сељубац, Жељко Даниловић , Хенри Комен и проф. др Љубивоје Стојановић. Ако је грех опростити, онда је Бог најгрешнији, јер највише прашта. Кад човек ово схвати, онда улази у добру динамику љубави божије и све мери у богочовечанској стварности доброг памћења, а не поводи се за људским злопамћењем- рекао је, између осталог, проф. др Љубивоје Стојановић.