Хришћански пост - његова потреба и смисао

Пост као привремено или трајно одрицање од неких јела и уздржавање од извесних навика присутан је, у разним облицима, у свим религијама и кроз целу историју човечанства од праисторије до данас. Најчешће је то био израз кајања и туге, или покушај прочишћења и постизања вишег духовног ниовоа ради умилостивљења Творца, а не ретко је пост био саставни део припреме за неке религиозне обреде и ритуале. Но нас овде, пре свега, занима хришћански пост и његова примена, потреба и смисао.

Откуда пост и чему служи?

Пост је божанског порекла; Божја установа и наредба. Пост је рајска установа и заповест Божја (1.Мојс. 2. гл.9. и 15–17.ст).

Хришћански пост води порекло од Господа Исуса Христа. Господ је и сам постио  четрдесет дана, пре него што је почео да проповеда своју науку и посту поучавао своје бројне следбенике (Мт.6. 16-18); Постио је пре њега и пророк Мојсеј и други пророци. Постили су и апостоли и сви православни хришћани кроз векове. "Пост је све Свете руководио у животу по Богу", каже Свети Василије Велики. Пост је не само Божја заповест, него и божански начин живота, по речима Светог Симеона Солунског, ''Бог не потребује хране, пост нас приближава анђелима, који не једу, нити пију, пост укроћује тело да би душа живела, док угађање телу – убија душу ''.

Патријарх Павле: О бесконачној љубави Божијој

Драга браћо и сестре, имајмо пред очима духовним ту бесконачну љубав Божију, Сина Божијега, који је ради нас грешника сишао у овај свет, родио се као човек, претрпео сва гоњења, страдања и на послетку крст и смрт, ради нас и нашег спасења, из љубави према нама. Љубављу према Њему и одговоримо, иако нисмо богати цареви који су му донели злато, ливан и смирну, принесимо му чиста срца и чисте душе, да би кад изађемо пред Њега, Он нас признао и познао као своје, и да би се, то увек понављам и себи и вама и свима који имају уши да чују, да би се преци наши узрадовали кад изађемо пред њих, познали нас и они као своје потомке и признали нас за своје најрођеније. Бог вас благословио!

Пост – очишћење душе

ПостЦиљ поста, ради кога је он и озакоњен и тако поштован код хришћана, јесте очишћење душе.

Свети Григорије Палама

Пост узноси молитву на небо.

Свети Јефрем Сирин

Постом се Данило спасе од лавова у пећини и три отрока од огња у пећи пламеној.

Владика Николај

Пост је смирено уздисање и ведра скрушеност.

Свети Јован Лествичник

Пост је боља човекова песма у свету, песма која прелази у ускршње појање.

Архимандрит Јован Шаховски

Онај који пости, и ако буде подвргнут искушењу, побеђује онога који га куша.

Свети Григорије Палама

Посни куварРецепт за данас - Поврће у глиненом суду

Намирнице: по 200 г празилука, шаргарепе, целера, парадајза, паприке, плавог патлиџана, 3 главице црног лука, бибер, со, лимунов сок.

Све поврће опрати, ољуштити и исећи на танке кришке или колутове. Додати со, бибер, сок од лимуна и мало воде.

Пећи у поклопљеном глиненом суду, на 250 степени, око 60 минута.

Преузето из Православног посног кувара, Беседа, Епархија бачка, Нови Сад

Презвитер Оливер Суботић: Свети Јован Златоусти

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Сваки Светитељ кога Црква прославља има нешто специфично и непоновљиво јер је и свака људска личност јединствена. Неким од Светитељâ Црква је због посебног доприноса који су дали доделила и посебан епитет. Тако имамо неколико Богословâ, Великих, Мелодâ... И само једног кога зовемо Златоуст – Светог Јована, патријарха цариградског, кога данас славимо.

Светог Јована Црква је назвала Златоустим због изузетног беседничког дара и чињенице да је протумачио цело Свето Писмо као нико пре и нико после њега. Када читамо његове беседе и тумачења не можемо се отети утиску да је свака реченица дубоко надахнута Духом Светим. Једино је тако могуће објаснити решења која је он налазио за тешко разумљиве ствари или, пак, за места Светог Писма која нам споља делују контрадикторно. Златоусти је то тако лепо објаснио да су се сви каснији тумачи ослањали на њега. Можемо слободно рећи: ако би се којим случајем десило да нам је од тумачења Светог Писма до дана данашњег остало само оно што је Златоусти написао, било би сасвим довољно да имамо комплетан увид.