Молитва за освећење бадњака

Господе Исусе Христе Боже наш који си дрво живота у рају засадио да би нам даровао вечно блаженство, и који си грехом нашим пут у рај затворио, и опет милосрђем твојим на дрвету крсном ка спасењу привео и подигао нас који смо пали; сам и сада благослови ово дрво у знак крста твога и дрвета живота и у спомен рођења твога.

И као што су витлејемски пастири горењем дрвета победивши студен и хладноћу пришли да се поклоне Теби Богомладенцу, освети и домове наше огњем спасоносним, преобрази и све нас да се поклонимо рођењу Твоме, да се спасемо и Цркви Твојој, као дрвету живота, присајединимо, јер си Ти благ и човекољубац и Теби славу узносимо Оцу и Сину и Светоме Духу, свагда, сада и увек и кроза све векове. Амин.

Свети Игњатије Богоносац

Православна Црква 2. јануара по новом и 20. децембра по старом календару, у време великог Божићног поста, молитвено се се сећа Светог Игнатија Богоносца, као и Светог Данила другог, Архиепископа српског.

Када је Господ Исус Христос боравио на земљи и проповедао људима о Царству Божјем, угледао је међу народом једно дете. Господ позва дете к себи, а потом узевши га к себи загрли га и рече: "Ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско, и који прими такво дете у име моје, мене прима." То дете био је свети Игнатије Богоносац. Назван је тако јер је ношен рукама оваплоћеног Бога.

Свети Игнатије био је ученик Светог Јована Богослова. На епископском трону Антиохијске Цркве био је у време владавине римског цара Трајана. Антиохија, престоница Сирије, велики културни и економски центар, са двесто хиљада становника била је, после Рима, највећи град империје. Такође, Антиохија је поред Јерусалима најважнији град у првим годинама хришћанства.

Посебне недеље поводом празника Рођења Христовог – Детињци, Материце, Оци

У црквеним Службама поводом празника Рођења Христовог постоје три посебне недеље, две пре, а једна после Божића. То су Недеља праотаца, Недеља Отаца и Недеља богоотаца. У Недељу праотаца (у српском народу познатoj као Материце) помињемо на богослужењима све родоначалнике Народа Божјег, од Адама до Јосифа, заручника Маријиног. Помињемо и све пророке, који су проповедали о Христу, од Самуила до Јована Крститеља. У Недељу отаца  (у нас познатој као Оци) прослављамо све Исусове претке по телу који се наводе у родослову у јеванђељима од Матеја и Луке. У Недељу богоотаца, после Празника Рођења Христовог, чинимо успомену на Праведног Јосифа, заручника Маријиног и на цара Давида као директног претка Исусовог.

Преподобни Сава Освећени

Рођен у малом селу Муталаску у Кападокији, од оца Јована и мајке Софије. У 8. години се замонашио у оближњем Флавијановом манастиру. Након 10 година је прешао у палестинске манастире. Свети Јевтимије му је прорекао да ће бити славан монах и да ће основати лавру већу од свих тог времена. Када се упокојио свети Јевтимије, Сава је отишао у једну пећину где се подвизавао 5 година. Тада су почели да се око њега сакупљају монаси и искушеници, па је почео да зида цркву и келије. По очевом упокојењу, дошла му је и мајка и замонашио је. Основао је укупно 7 манастира. Он и Теодосије Велики сматрани су стубовима Православља на Истоку. Свети Сава се упокојио у Господу 532. године, у 94. години живота.

Свети Јован Дамаскин

Најпре први министар калифа Абдалмелеха, а потом монах у манастиру Светог Саве Освећеног. Због ватреног заступања иконопоштовања у време иконоборног цара Лава Исаврјанина, оклеветан би Јован од овога цара код калифа, који му одсече десну руку. Он припаде на молитву пред иконом Пресвете Богородице, и рука му се састави и зарасте чудесно. Видећи то чудо, калиф се раскаја, но Јован не хте више остати код њега као великаш, него се повуче у манастир, где беше од почетка узор монасима у смерности, послушности и свима прописаним подвизима монашким. Испевао посмртне песме, саставио Октоих, Ирмологију, Месецослов, Канон пасхални, и написао многа богословска дела, с надахнућем и дубином. Велики као монах, и као песник, и као богослов, и као војник истине Христове, Дамаскин се рачуна у велике Оце Цркве. Упокојио се мирно око 776. године у стотину четвртој години свога живота.