Епископ славонски Јован: О олтару правом на камену крвавом, о икони и обновљењу
”Слиједећи пророчким изрекама, идући за апостолским поукама и сљедујући јеванђелским повијестима, прослављамо дан обновљења. Јер Исаија вели “כֹחַ יַחֲלִיפוּ וּלְאֻמִּים אִיִּים אֵלַי הַחֲרִישׁוּ” - да се ”обнављају острва Богу” (Исаија 41:1), подразумијевајући под тим Цркве од незнабожаца. А Цркве су не просто грађевине и украси храмова, него пуноћа православних који су у њима, и пјесме и славословља којима они служе Богу. A и Апостол, то исто поучавајући, заповиједа да ”ходимо у обновљењу живота” и ”ако је ко у Христу нова твар нека се обнавља” (Римљанима 6:4, 2. Коринћанима 5:17). Господње пак ријечи, показујући пророчко стање, веле: ”Бјеше празник обновљења у Јерусалиму, и бјеше зима” (Јован 10:22).”[1]
Владимирска икона Мајке Божје
Три пута у години Цркава врши празновање у част Владимирске чудотворне иконе Пресвете Богородице, из благодарности за трократно избављење њеном помоћи отечества нашег (Русије) од непријатеља: 21. маја, 23. јуна и 26. августа (по старом календару, односно 3. јуна, 6. јула и 8. септембра по новом).
Поводом празника Сретења иконе Мајке Божије Владимирске, славе московског Сретењског манастира, о празнику говори отац Игњатије Шестаков, сабрат истог. Његову причу проширили смо још неким појединостима из историје Сретењског манастира и Владимирске иконе Пресвете Богородице.
Господ ће се према нама понашати онако како се ми понашамо према својим ближњим
У недјељу, 24. августа 2014. године, у цркви Светих апостола Пeтра и Павла послије Литургије и причешћа вјреника јереј Никола Скопљак је одржао пригодну бесједу у којој је подсјетио на еванђелску причу о праштању, о цару и немилосрдном слузи.
"Господ Исус Христос је по вољи Оца свог небеског, сишао са неба на земљу. Оваплотио се од Духа Светог и Марије Дјеве, и постао човjек или боље рећи Богочовjек. Дошао је да човjека палог у каљугу гријеха ишчупа из ње; да га опере и очисти, путем искреног покајања од гријеха, да га просвети и препороди; да га благодаћу Духа Светога поново учини сином Божијим, да постане насљедник царства Божијег. Дошао је и донио људима нову науку – покајања и очишћења од свих безакоња; дошао је да учи неуке, спасава и подиже посрнуле; да лијечи болесне, тјеши ожалошћене; једном ријечју да путем своје науке божанске и спасоносне – људе позове на спасење од сваког зла и сједињење са Богом љубави и сваког добра. Ту своју науку, Христос је највише људима преносио у поучним причама са актуелним друштвеним темама. Такву једну причу Христову, забиљежио је свети јеванђелист Матеј. Прича је о цару и немилосрдном слузи."
Свети мученици Макавеји
Страдање Светих старозаветних мученика: седморо браће Макавеја: Авима, Антонија, Гурија,Елеазара, Евсевона, Алима (Самона) и Маркела, матере њихове Соломоније (Саломије), свештеника Елеазара и других са њима
Пре но што почнемо повест о страдању светих мученика, чија су имена записана на земљи у „Књигама Макавејским“, а на небу – у књигама вечног живота, умесно је у виду кратког предговора проговорити о ондашњој смутњи у Јерусалиму и о гоњењу на благочестиве Јевреје који се држаху закона Божјег. И једно и друго изазваше најпре лажни законоучитељи и властољубиви првосвештеници јерусалимски. Затим, по попуштењу разгневљеног Бога, ту смутњу и гоњење појачаше незнабожачки народи, који беху завладали Јудејцима, те се Свети Град зали крвљу и светиња Божја напуни мрзошћу.
