Православна Црква и милосрдни рад
Немогуће је, апсолутно је немогуће без милостиње стићи макар и до врата Царства Небеског. (Свети Јован Златоусти)
О
снове милосрдног и харитативног рада налазимо у Јеванђељу, у речима Господа Исуса Христа: „Ходите благословени Оца мојега јер огладњех и дадосте ми да једем; ожедњех и напојисте ме; наг бијах и оденусте ме, болестан бијах и обиђосте ме", у одговору на питање праведника: „Кад те видесмо Господе гладна, жедна, болесна, нага?" - „Заиста вам кажем, кад учинисте једноме од ове моје мале браће, Мени учинисте" (Мт: 25, 31-46). Христос поистовећује потребите са собом. Дакле, питање милосрђа према ближњем није тек споредно питање које се не тиче духовног живота православног хришћанина, већ има дубоко есхатолошки значај с обзиром на то да се оно директно тиче човековог спасења. У причи о Милостивом Самарјанину Господ говoри да милосрдан и братољубив однос према ближњем нема национална и верска ограничења, већ да смо дужни волети и старати се о конкретном човеку, ма ко то био.
Покајање – прешна потреба наших дана
Неко од Светих Отаца завапио је Богу: Господе, дај ми један, једини дан за који се не морам кајати!
Ово не може сваки разумети.
Ово може разумети само онај хришћанин, који је навикао да стоји на стражи своје душе и да у њој запажа најутанчаније покрете добрих и злих жеља, добрих и злих мисли. А жеље и мисли родитељи су речи и дела.
Међутим има људи који се зову хришћанима, а којима је увек на језику готово самооправдање: Ја немам зашта да се кајем у животу.
Каква самообмана!
Епископ Григорије: Наша вјера у Животворну Тројицу
У суботу, 8. марта 2014. године, почео је циклус предавања епископа Григорија на тему Наша вјера у Животворну Тројицу. Током Часног поста, сваке суботе у Епархијском дому у Требињу са почетком у 19 часова Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије држаће предавања на ову тему.
О будућој срећној Отаџбини
Народу мојему чине силу деца, и жене су им господари.
Народе мој, који те воде, заводе те, и кваре пут хода твојега.
Узећу вас из народа, и покупићу вас из свих земаља, и довешћу вас у вашу земљу.
И даћу вам ново срце, и нов ћу дух метнути у вас, и извадићу камено срце из тела ваших
(Прор. Исаија, 3, 12; Прор. Језек. 36, 24-26).
Људи више живе оним што немају, драга браћо, него оним што имају. Људи више живе жељама него стварношћу, и будућношћу више него садашњошћу. Данашњи дан је нешто што јуче нисмо имали, данашњи дан је јучошња жеља и јучошња будућност. Јуче смо живели у мисли о данашњем дану и у жељи за данашњим даном. Кад је јутрошњи дан освануо, наше мисли и наше жеље већ су се преселиле на сутра. И тако су наше мисли и наше жеље брже од времена и крилатије од дана, који мимо нас јуре.
Владика Јоаникије: Пост је духовна гозба у којој треба да учествујемо сви саборно
Беседа Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникије изговорена 17. марта 2013. године на светој архијерејској Литургији у манастиру Ђурђеви Ступови
Свети апостол Павле нас позива, и оне хришћане његове савременике и све хришћане, кроз сва времена, и нас данас и у будућим временима “Обуците се у Господа нашег Исуса Христа“ и додаје “А старање за тијело не претварајте у похоте“, јер, ваистину, овај пост је духовна гозба. Позива нас да се умијемо, да се украсимо, да се ослободимо, да окрилатимо мислећи при том, наравно, на духовну чистоту и духовну љепоту које треба да обновимо током овог Великог поста. Зато је православни пост један радосни подвиг, као што говори Свети пророк Исаија, који је још прије доласка Христовог на земљу, прије него што је Господ Исус Христос сам освештао пост и предао нам га као спасоносни лијек, да је пост радосни и свијетли подвиг, онај пост, драга браћо и сестре, када смо спремни да одложимо наша безакоња, наше лоше навике и намјере, те да се поправимо, да очистимо своја срца и своје мисли управимо ка добру. То је прави, истински пост.
