Хришћански пост
Живот сваког православног хришћанина треба да буде подвижнички. Без нашег духовног и телесног труда, потпомогнутог Божјом благодаћу, немогуће се ослободити силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у православној духовности заузима веома важно место и без њега нема напретка ни у једној хришћанској врлини. У давној прошлости, појам поста обухватао је потпуно уздржавање од било какве хране, да би касније попримио смисао уздржавања од једне врсте хране која се назива „мрсном", тј. оном која у себи садржи масноће животињског порекла, али, у одређеним периодима и од хране која је спремана на биљним масноћама. Тако у чисто посну храну спадају: хлеб, поврће, воће и разни други плодови. Посебну врсту поста представља „сухоједење", које подразумева употребу само некуване, дакле суве посне хране.
Епископ Јоаникије: Пост нас припрема за најприснију заједницу са Господом
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је на празник Светог великомученика Теодора Тирона, у Недјељу сиропусну, 2.марта 2014. године, свету архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови. Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва беранско-андријевичког и монаштво Манастира, а литургијском сабрању присуствовао је вјерни народ беранског краја.
Почетак Великог Часног поста благословио је Преосвећени Епископ Јоаникије, који је вјерницима бесједио о посту и његовом значају у животу православних хришћана. Велики спасоносни Васкршњи пост, према ријечима Владике, не треба да схватимо само као лишавање, као уздржање, него као прилику и изазов да у свој живот уведемо више реда, да оно што је Црква освештала и заповједила искористимо за наше спасење: "Свето писмо свједочи да је пост заповјеђен још у рају. Може човјек бити и у рају али му је пост потребан. Казано је "Једите од свега, али од овога не једите“, па се и човјеков пад може протумачити као преступ о заповјест о посту. Међутим, непотпуно би било ако бисмо пост свели само на тјелесно уздржање, па да тумачимо пад човјеков само на основу тога што је човјек нешто јео, јер није пост само једење или неједење, него много више и дубље од тога. То је велика наука. Тјелесни пост треба да нас научи духовном посту, тјелесно уздржање треба да уведе реда у наше мисли, да просвијетли наша осјећања, наше биће, да засвијете наши таленти које нам је Бог дао“.
Радуj се, светитељу Кримски
Изабрани светитељу Цркве Православне и исповедниче, засијавши земљи нашој у области кримској, као светозарно светило, добро се потрудивши и за име Христово гоњење претрпевши, прослављајући Господа Који те прослави, Који нам је даровао тебе новог молитвеника и помоћника, узносимо ти похвално појање: ослободи нас од свих болести душевних и телесних и укрепи нас да истински останемо у Православљу, да ти у умиљењу кличемо: Радуј се, светитељу Кримски исповедниче Луко, лекару добри и милостиви (кондак 1).
Сваки педаљ земље кримске освећен је молитвама Светог Луке, мученика и исповедника, Архиепископа кримског и симферопољског, лекара добро и милостивог.
Велики пост у нашем животу
УЗМИМО ОЗБИЉНО...
Морамо поставити једно питање: Како ми Христово учење о Великом посту примјењујемо у нашем животу? Какав је стварни а не само номинални утицај Великог поста на наш живот? Садашњи живот се сасвим разликује од живота којим су људи живјели онда када су стваране и установљене ове службе, химне, канони и прописи. Живјело се тада у релативно малим, углавном сеоским заједницама у једном органски православном свијету. Ритам човјековог живота уобличавала је Црква. Међутим, сада живимо у веома урбанизованом, технолошком друштву које је, по религијском убјеђењу плуралистичко, а у свом погледу на свијет секуларистичко, у коме ми православни представљамо незнатну мањину. Велики пост није више онако «уочљив» као некада, рецимо у Русији или Грчкој. Стога је наше питање реално: како ми можемо увођењем једне или двије «символике» - промјене у наш свакодневни живот - одржавати Велики пост?
Откуда пост и чему служи?
Пост је божанског порекла; Божја установа и наредба. Пост је рајска установа и заповест Божја (1.Мојс. 2. гл.9. и 15–17.ст).
Хришћански пост води порекло од Господа Исуса Христа. Господ је и сам постио четрдесет дана, пре него што је почео да проповеда своју науку и посту поучавао своје бројне следбенике (Мт.6. 16-18); Постио је пре њега и пророк Мојсеј и други пророци. Постили су и апостоли и сви православни хришћани кроз векове. "Пост је све Свете руководио у животу по Богу", каже Свети Василије Велики. Пост је не само Божја заповест, него и божански начин живота, по речима Светог Симеона Солунског, ''Бог не потребује хране, пост нас приближава анђелима, који не једу, нити пију, пост укроћује тело да би душа живела, док угађање телу – убија душу ''.
