Свети Игњатије Богоносац
Православна Црква 2. јануара по новом и 20. децембра по старом календару, у време великог Божићног поста, молитвено се се сећа светог Игнатија Богоносца, као и светог Данила другог, Архиепископа српског.
Када је Господ Исус Христос боравио на земљи и проповедао људима о Царству Божјем, угледао је међу народом једно дете. Господ позва дете к себи, а потом узевши га к себи загрли га и рече: "Ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско, и који прими такво дете у име моје, мене прима." То дете био је свети Игнатије Богоносац. Назван је тако јер је ношен рукама оваплоћеног Бога.
Свети Игнатије био је ученик Светог Јована Богослова. На епископском трону Антиохијске Цркве био је у време владавине римског цара Трајана. Антиохија, престоница Сирије, велики културни и економски центар, са двесто хиљада становника била је, после Рима, највећи град империје. Такође, Антиохија је поред Јерусалима најважнији град у првим годинама хришћанства.
Преподобномученици ђакон Авакум и игуман Пајсије
Преподобномученици ђакон Авакум и игуман Пајсије. Пајсије беше игуман манастира Трнаве код Чачка, а Авакум његов сабрат и ђакон. Обојица као хришћани набијени од Турака на колац, у Београду на Калемегдану 17. децембра 1814. године.
Носећи свој колац кроз улице београдске храбри Авакум је певао.
Кад га је мајка с плачем молила, да се потурчи, да би сачувао свој живот, одговори јој овај дивни Христов војник:
"Мајко моја на мл'јеку ти хвала ал' не хвала на твоме савјету: Срб је Христов, радује се смрти..."
Радио Светигора: Емисија о старцу Порфирију
Вијест да је Свети архијерејски сабор Цариградске патријаршије на свом засједању 27. новембра 2013. године у Диптих светих унио старца Порфирија Кавсокаливита обрадовала је православну васељену.
У свевасељенско славље које је изазвао овај (очекивани) догађај укључио се и Радио Светигора својим прилогом.
O јелеосвећењу
Свете тајне су свештенослужитељске радње у којима на видљив начин примамо благодат невидљивог Светог Духа. Има их седам. Неке су обавезне и свеобухватне за све вернике: Крштење, Миропомазање, Покајање и Причешће; Брака за већину верника, Свештенства за клир црквени; а Јелеосвећења за болеснике (телесне и духовне).
СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊА
У Светој тајни јелеосвећења Бог Дух Свети, силази у помоћ када се живот човечији нађе у великој невољи и опасности од болести и немоћи. Окрепљује, снажи и лечи болесника. Циљ ове Свете тајне је опраштање грехова и повратак здравља оболелог. „Потом га нађе Исус у храму и рече му: Ето постао си здрав, више не гријеши, да ти се што горе не догоди“. (Јн. 5, 14). Ова Света тајна је установљена и у живот Цркве уведена од стране Светих Апостола. „И демоне изгоњаху и помазиваху уљем многе болеснике, и исцељиваху“. (Мк. 6, 13)
Посебне недеље поводом празника Рођења Христовог – Детињци, Материце, Оци
У црквеним Службама поводом празника Рођења Христовог постоје три посебне недеље, две пре, а једна после Божића. То су Недеља праотаца, Недеља Отаца и Недеља богоотаца. У Недељу праотаца (у српском народу познатoj као Материце) помињемо на богослужењима све родоначалнике Народа Божјег, од Адама до Јосифа, заручника Маријиног. Помињемо и све пророке, који су проповедали о Христу, од Самуила до Јована Крститеља. У Недељу отаца (у нас познатој као Оци) прослављамо све Исусове претке по телу који се наводе у родослову у јеванђељима од Матеја и Луке. У Недељу богоотаца, после Празника Рођења Христовог, чинимо успомену на Праведног Јосифа, заручника Маријиног и на цара Давида као директног претка Исусовог.
