Света Петко, слава си и похвала Београду
Света Петка или Параскева (грч. Παρασκευή - петак) је била хришћанска подвижница из 11. века. Родила се у граду Епивату (Пиват - на турском Бојадис), који се налазише између Силимврије и Цариграда у Тракији половином десетог столећа. Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског (989-996).
Преподобна Пелагија Антиохијска - примјер правог, истинског покајања
Светом архијерејском Литургијом, која је на празник Преподобне Пелагије 21. октобра 2013. године служена у манастиру Калудра, молитвено је прослављен имендан мати Пелагије, настојатељице ове свете обитељи. Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије који је говорио о Преподобној Пелагији, која је, као и други други светитељи и угодници Божији, примјер истинског покајања:
- Ова светиња подигнута је још у доба Немањића и посвећена је Светом апостолу Луки, чији празник Света Црква Божија ускоро прославља. Долази дан прослављања њиховог Небеског покровитеља, а то је, нарочито, значајно у монаштву и то из два разлога. Први разлог је тај што ми са нашим Небеским покровитељем остварујемо посебну духовну блискост и што увијек имамо слободу да се обратимо ономе чије име носимо, јер преко имена смо са њим постали сродни у Духу Светом. Други је разлог што у нашем привременом земаљском животу имамо углед светог који је, исто, прошао кроз овај живот, као што и ми пролазимо, али је он овај живот искористио да послужи Богу, да нађе пут Божији, пут спасења и да дане свог живота искористи на своје и на спасење својих ближњих. Најчешће су светитељи Божији примјер правог, истинског покајања, а шта би, драга браћо и сестре, значило покајање? Покајање не значи ништа друго него остављање свијета и свијетског и служење Господу, нарочито ако је човјек имао у животу гријехе, а сви их имамо, и да се каје за њих, а кајање не значи ништа друго него да дане свог живота, који му је преостао, искористи на спасење.
Свети Стефан и Јелена (Штиљановић)
Деспот српски, родом из села Бољевићи код Вирпазара, у Црмници. Управљао је српским народом у веома тешким временима, прво као кнез паштровски, а потом сремски. Праведник Божји и родољуб, овај дивни кнез може се упоредити са Светим Александром Невским или Светим Јованом Владимиром.
Упокојио се почетком XVI века. На његовом гробу се ноћу пројављивала светлост, по којој су му пронађене мошти. Мошти су му дуго почивале у манастиру Шишатовац на Фрушкој гори, па су пренете у Београд, у Саборну цркву, поред моштију Светог кнеза Лазара, где се и сада налазе.
Његова жена Јелена, видећи нетљене мошти свога мужа и чуда која су се од њих догађала, замонаши се и предаде подвигу до смрти.
Покров Пресвете Богородице
У време цара Лава Мудрог (или Философа), 911. године, било је свеноћно бденије у цркви Влахерне у Цариграду. Црква је била пуна народа. У позадини је стајао Свети Андреј Јуродиви, са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи, изнад народа се појавила Пресвета Богородица са распростртим омофором на рукама, као да покрива народ. Сва је блистала у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Свети Андреј, видећи Пресвету, показа на њу руком блаженом Епифанију.
Данашњи празник је установљен да подсећа на тај догађај, али и непрекидно покровитељство Пресвете Богородице хришћанском роду. Њена помоћ, како појединцима тако и народима, безброј пута је потврђена. Овај празник је слава манастира Пећке Патријаршије. Еснафска слава воскара, Покров Пресвете Богородице, свечано ће бити прослављена у Патријаршијском Заводу за израду свећа у Сремским Карловцима.
