Владика Јоаникије: Пост је духовна гозба у којој треба да учествујемо сви саборно
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је 17. марта 2013, на Сиропусну недјељу, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови, уз саслужење беранског свештенства и монаштва Манастира.
Обраћајући се сабраним вјерницима Преосвећени Епископ је говорио о оним ријечима Светог апостола Павла “Обуците се у Господа нашег Исуса Христа и старање за тијело не претварајте у похоте“, којима нам се открива смисао четрдесетодневног поста. Света Четрдесетница је вријеме до Лазареве суботе, а онда се хришћани, такође постећи, успињу на већи степен и улазе у Велику недјељу, током које је Господ извршио дјело спасења рода људског.
“Свети апостол Павле нас позива, и оне хришћане његове савременике и све хришћане, кроз сва времена, и нас данас и у будућим временима “Обуците се у Господа нашег Исуса Христа“ и додаје “А старање за тијело не претварајте у похоте“, јер, ваистину, овај пост је духовна гозба. Позива нас да се умијемо, да се украсимо, да се ослободимо, да окрилатимо мислећи при том, наравно, на духовну чистоту и духовну љепоту које треба да обновимо током овог Великог поста. Зато је православни пост један радосни подвиг, као што говори Свети пророк Исаија, који је још прије доласка Христовог на земљу, прије него што је Господ Исус Христос сам освештао пост и предао нам га као спасоносни лијек, да је пост радосни и свијетли подвиг, онај пост, драга браћо и сестре, када смо спремни да одложимо наша безакоња, наше лоше навике и намјере, те да се поправимо, да очистимо своја срца и своје мисли управимо ка добру. То је прави, истински пост“, казао је Владика будимљанско-никшићки.
Епископ бихаћко-петровачки Хризостом: Помозите свима колико можете како би чињењем добрих дјела ваш пост потврдили својим човјекољубљем
Драга у Христу Господу дјецо духовна,
Велики и часни пост, или како га још називамо Васкршњи пост и света четрдесетница, је духовно-физички процес повезан са временским периодом од 40 дана прије Васкрса. Васкрс је највећи и најзначајнији празник наше вјере и наше Цркве! Васкрс је божанска побједа ЖИВОТА над смрћу, БОГА над сатаном, ВРЛИНЕ над гријехом. Васкрс је наша ЗАЈЕДНИЦА са Васкрслим Христом. У ту и такву БОЖАНСКУ ЗАЈЕДНИЦУ морамо ући достоји, очишћени и опрани од наших гријеха, страсти и порока. Зато нам је Господ преко Цркве своје свете дао овај ПОСТ као средство очишћења и припреме за заједницу са Богом, са Христом Васкрслим.
Недеља праштања
Последњи дан пред почетак Великога Поста Црква од давнина назива „Недељом праштања". На тај дан у црквама се читају Христове речи: „ Ако не опростите један другом сагрешења ваша, неће ни Отац ваш небески опростити вама ваша прегрешења". Тога дана увече, уочи самог почетка Великог поста, у храмовима се врши обред узајамног праштања и ми - мирећи се једни са другима - улазимо у пост, у период очишћења, продубљења и освећења наших живота.
Савест човека јесте та тајанствена дубина наше свести из које нам долази осећање кајања и та снажна чежња за очишћењем, обновом и променом нашег живота. И управо то осећање кајања, тај глас савести јесте оно што нас води ка првом кораку на путу очишћења, ка жељи да опростимо и да нам буде опроштено, ка тој „недељи праштања". Зашто?
Архиђакон Јустин: О преподобном Прохору Пчињском
Духовно вече посвећено преподобном Прохору Пчињском одржано је 5. марта 2013. године у Амфитеатру цркве Лазарице у Крушевцу. Предавач је био архиђакон Јустин, сабрат манастира Светог Прохора Пчињског.
Протосинђел Венијамин (Ковачић): Света тајна исповести
Свету тајну исповести дефинише православна литургика као Тајну покајања, којом се човек чисти од грехова учињених после крштења. Исповест је, дакле, свештена радња у којој свештеник Цркве силом Духа Светога отпушта и разрешава хришћанина од грехова, које он исповеди и за које се каје. На ово упућују и саме Христове речи изговорене Његовим ученицима у јеванђељу по Јовану: „И ово рекавши, дуну и рече им: Примите Духа Светога! Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су“ (Јн. 20,22).
Уосталом, и само Јеванђеље Христово почиње речима о покајању, а оно и у целини говори о љубави Божијој према грешнику. Будући да је Црква у свету - Тело Христово, кроз њу Христос у сваком времену поручује: „Јер нисам дошао да зовем праведнике, но грешнике на покајање“ (Мт.9,13). Љубав Божија према људима је, дакле, основ и смисао Оваплоћења Христовог, али и позив човеку, а пре свега свештенику, да се угледа на Бога и на љубав Његову, на љубав и самилост према грешнику. Будући да је и главни задатак свештеника да исправља грешника на путу спасења, он сам мора да пође од љубави Божије и да свагда буде спреман да таквог човека увек загрли и да му помогне.
