Владика Порфирије на Светосавској недељи у Суботици

Трећег дана Светосавске недеље, 23. јануара 2013. године, у препуној дворани Задужбине Душана Радића у Суботици посетиоци су могли да се напоје на источнику живе вере, слушајући душекорисну беседу Епископа јегарског г. Профирија. Владика је говорио  о искуству, животу и речи старца Порфирија, истакавши да је овај светитељ најбољи путовођа у нашим духовним разговорима, јер он јесте живо Јеванђеље, човек који је у свом срцу, али и у свом животу, доживео Христа и сам постао човек Христове Љубави. - Љубав је једини аутентични контекст нашег постојања у којем као људи можемо да нађемо смисао живота, што није случајно, јер сам Бог јесте Љубав, казао је владика Порфирије.

Eпископ Атанасијe (Јевтић) о Ави Јустину (Поповићу)

Предавање Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа захумско-херцеговачког г. Атанасија (Јевтића) о Ави Јустину (Поповићу) које је у оквиру циклуса предавња "Бог и човек у Библији и животу" одржао у Патријаршији српској у Београду 1988. године.

Евхаристија у Источној Цркви

Још на самом почетку овог нашег излагања треба да истакнемо на реч о Светој Евхаристији на Истоку означава пре свега Литургију Цркве, јер је у Источној Цркви Евхаристија одувек доживљавана и схватана као "Божанствена Литургија", као заједничко јавно дело црквеног народа Божјег у Христу. Другим речима, Евхаристија је на Истоку била незамислива, а и данас је то исто, ван и без евхаристијског синаксиса, или сабрања, ван Цркве као заједнице , као Тела Христовог. Отуда Евхаристија на Истоку није схватана као једна од тајни у Цркви, него као тајна и откривење саме Цркве, тајна сабрања (sinodos, сабор), тајна општења или заједнице и тајна јединства Христа и Његове Цркве, Христа и верујућег као удова (чланова) Његовог богочовечанског Тела.

Епископ Јоаникије: У сусрет Рождеству Христовом

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије одржао је 16. децембра 2012. године у центру „Нама" у Беранама предавање под називом У сусрет Рождеству Христовом. Многобројну публику, која је до последњег мјеста испунила салу беранског пословног центра, поздравио је протојереј-ставрофор Драган Ристић, архијерејски намјесник берански. Д духовна поука Преосвећеног Епископа о најрадоснијем хришћанском празнику Рођења Богомладенца Исуса Христа наишла је на велико интересовање публике. Предавање је одржано у организацији Епархије будимљанско-никшићке и Црквене општине Беране.

Васиона, космос, живот – три дана Стварања

Интервју са протојерејем Леонидом Ципином

Отац Леонид Ципин је свештеник који је током година служења основао седам парохија у Немачкој. У време давања овог интервјуа (1. фебруар 2010. године) био је на челу парохије Свете Тројице у Дортмунду, у Берлинској епархији.

Изван Немачке отац Леонид је чувен као оригиналан теолог, познат по књизи Дакле, шта су то дани Стварања?, која је у ствари одломак из његовог фундаменталног дела Васиона, космос, живот – три дана Стварања, објављеног почетком 2009. године.

Отац Леонид се упокојио 30. октобра 2010. године.

Алексеј Веселов: Шта вас је инспирисало, оче Леониде, за тумачење Шестоднева?

Отац Леонид: Тема порекла створеног света интересовала ме је, може се рећи, од раног детињства. Средином 50-их година прочитао сам у часопису „Млади техничар“ чувену студију о Великом Праску путем којег је покренут наш универзум, о пореклу галаксија и планета. Студија ме је задивила. У њему сам увидео да се људско знање осмелило да обелодани најдубље тајне света око нас, укључујући и оне које се односе на почетак његовог постојања. Показало се да је могуће рећи да универзум као целина није вечан и бесконачан – како смо учили у школи – већ да је имао свој почетак у времену и прилично измериву величину у простору. Даље интересовање о пореклу свих бића подгревано је научном фантастиком и мноштвом научних и популарних чланака објављиваних почетком 60-их година. Разуме се да је у том периоду срећу човечанства сачињавао свеприсутни мит о научном прогресу. У таквом душевном кретању појавило се као решење: постати физичар нужно значи разумети (=разобличити) тајну гравитације.