Архимандрит Гаврило Вучковић: Eлектронска безбедност - шта да заиста обезбедимо?

Људи, а међу њима чак и понеко духовно лице, надахњујући се духом овог времена и губећи се у неразумним размишљањима о биометријским пасошима и о жигу звери, запостављају суштинска верска и животна питања

Оно о чему се у једној заједници највише говори, често јесте управо оно што највише недостаје. Ово би се могло односити и на електронску безбедност и уопште на сигурност данашњег човека у било шта што је даље од сутрашњег дана. Људи данас много страхују од тога да ли је њихова приватност осигурана у случају да имају биометријске личне карте и пасоше, а често се питају да ли већ живе у неком свету потпуне контроле преко камера и електронских справа и да им већ није ударен жиг звери. Престрављени су због могућих злоупотреба од стране несавесних појединаца из полиције, државне администрације или криминалних група, а неретко верују у космичку заверу више него у Бога. Злоупотреба је било одувек, као што је крадљиваца и фалсификатора увек било, па и онда када се код личне карте пре једног века састојао само од неких одштампаних бројева и када водени жиг није постојао, већ је био обичан печат који је свако могао да копира.