Култура

Свештеномученик дабробосански и которачки Божина Минић

Свештенство Митрополије дабробосанске, кроз сву голготску историју Српске Цркве, представља христолику парадигму небоземних пастира српског рода. Да је то тако доказ су канонизовани свештеномученици дабробосански пострадали у периоду од 1941 – 1945. године. Један од таквих из реда канонизованих свештеномученика митрополије јесте свештеномученик Божина Минић.

Свети угодник и страдалац Божина рођен је 25. децембра 1901. г. у Колашину, од родитеља Јакше и Јагоде Минић. Отац му је био барјактар народне српске војске. После завршена четири разреда гимназије, завршава и богословске науке у Српској православној богословији у Сарајеву 20. јуна 1926. године. Оцјене из свједочанства о Божини говоре да је био добар ђак изванредног владања. Вјенчао се Анком Јовановић из Сарајева у храму Св. Ап. Петра и Павла у Бијелом Пољу15. септембра 1925. године.

Виртуелни обилазак светогорских манастира

Виртуелни обиласци Свете Горе Атонске од сада су доступни на сајту https://mountathos360.com/en/. Сајт је омогућио виртуелне панораме од 360 степени за двадесет светогорских манастира, праћене кратком историјом и фотографијама. Панораме скитова, келија и три пећине биће доступне ускоро.

Сента: Храм Светог архангела Михаила

Стазе Православља овога пута воде нас на путовање обалом реке Тисе. Данашња емисија Летописи храмова у Епархији бачкој рађа се у самом центру града Сенте. Пред нама је уређена сеновита башта на источном делу главног трга у Сенти, а у њој главни јунак данашње приче – храм Светог архангела Михаила.

100 година од геноцида над Асирцима

Чланак под називом Година мача - Асирско-халдејски геноцид под Османским царством (1915-1918) појавио се у историјском делу мартовско-априлског броја (бр. 103) француског часописа Diplomatie affaires stratégiques et relations internationales. Чланак је написао Јозеф Јакуб, почасни професор политологије на Католичком универзитету у Лиону.

Шест деценија од објављивања канонског дела ерминевтике. Мера јасног

Гадамерова ерминевтичка онтологија

Пре 60 година је објављена књига немачког филозофа Ханса-Георга Гадамера:

„Истина и метода. Основна начела философске ерминевтике“ (Hans-Georg Gadamer: Wahrheit und Methode: Grundzüge einer philosophischen Hermeneutik, Mohr Siebeck, Tübingen, 1960).

Ерминевтика је умеће посредништва. Она је то већ значењем одговарајућег глагола hermeneuein, који се у Платоновој „Гозби” може сусрести у својој оперативно-митолошкој семантици. Ерос који је и у философији владајућа божанска сила, вели се овде, доноси људима поруке божанстава као одговор на њима упућене људске молитве и жеље. Појам ерминевтика потиче од грчког ἑρμηνεύειν (hermeneuein) = изрећи, тумачити, објаснити, као уметност тумачења (ars interpretandi) и њена теорија стоје у средишту Гадамеровог животног дела. Гадамер је конципирао философску ерминевтику у којој се имплицитно или експлицитно позива на Фридриха Шлајермахера, Едмунда Хусерла, Вилхелма Дилтаја или Мартина Хајдегера, као изричиту дистинкцију од традиционалне ерминевтике. Гадамер се опире идеји да ерминевтику редукујуе на једну методу духовних наука, будући да је при ерминевтичком акту примарно реч о истини, а не о методи.

Пећина Откривења

Смештена на брду између луке Скале и престонице острва Хоре, Пећина Откривења једна је од знаменитости не само острва Патмоса, већ и хришћанства у целом свету.