Нове књиге

Савино житије Светог Симеона Мироточивог као историјски извор

Проучавање и приближавање садржаја сачуваних историјских извора из времена средњега века савременим читаоцима само је један у низу подвига којих се прихватио  Слободан Продић, неуморни трудољубац, који безмало већ две деценије успешно истрајава у томе да српским читаоцима омогући да на једноставан начин дођу до заиста корисних књига.

Дејан Спиридон Булатовић: Југословенство и комунизам: српски народ у XX веку

У савременом друштву је уобичајно да постоје они који – водећи се античком изреком – кажу да је историјa учитељица живота, али и они који кажу да се онима који добро не савладају њене лекције, историја понавља. Име јој потиче од грчке речи историја, што означава знање, стечено распитивањем и слушањем. Управо је својим минуциозним приступом Дејан Спиридон Булатовић баш тако и објаснио историју српског народа у 20. веку, у својој књизи – збирци разговора са српским академицима, научним радницима и професорима: он је читаоцима понудио сва знања – изречена са свих аспеката обухватајући све српске земље – о Србима у 20. веку тако што је слушао своје саговорнике и својим констатацијама и питањима усмеравао разговор тако да га разумеју, схвате и запамте читаоци свих узраста. Ти Спиридонови разговори девет година су пуштани у етар преко радија Светигоре – у емисији Ријеч-посијеч.

Крстовдански број часописа „Светигора“

Храм васкрсења, помирења и слоге

Уочи Крстовдана из штампе је изашао нови 228. број часописа «Светигора», образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. Овај тематски број је посвећен историјском догађају Црне Горе – освећењу саборног храма Христовог васкрсења, који ће 7. октобра сабрати патријархе и представнике свих православних Помјесних цркава на планети, као и народ у Црној Гори заједно са својим духовним и свјетовним вођама.

У духовној поруци Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија каже се да не градимо ми храм Христовог васкрсења, него да он гради нас и изграђује. А тај храм «који нас изграђује и украшава непролазном љепотом, претварајући нас у обиталиште Свете Тројице, Бога Љубави» подигнут је на старом хиландарском метоху, о чему свједочи следећи тескт у часопису «Храм на старом хиландарском метоху». Након тога слиједи текст «Црква гради град а не град цркву» у коме се говори о идејном рјешењу за храм, пројектовању, архитектури и изградњи овог трећег по величини највећег православног храма на свијету.

Најлепша песма о љубави

Културно и духовно наслеђе српског народа и Српске  Православне  Цркве део европске и светске културне баштине представљено у свечаној сали Скупштине Града Београда  

Уредник издања протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић произнео је слово о књизи и калиграфу Болету Милорадовићу, сликару приврженом традицији и опчињеном ликовним богатством нашег средњовековља. „Слово љубве“ је песма, писмо, славна песничко-богословска посланица. Написао ју је деспот Стефан Лазаревић 1409. године. Има само десет строфа који почињу иницијалом, који кад се повежу у акростих творе наслов песме - Слово љубве. Упућена је брату Вуку као позив на помирење, на братску љубав. Зацело спада у ред најпоетскијих текстова наше средњовековне књижевности.

Нови број Мисионара посвећен Миланском едикту

Нови број Православног мисионара посвећен јубилеју Миланског едикта и његовом значају кроз векове, излази наредних дана из штампе. Поред ауторских текстова о значају Миланског едикта, у броју се налази и интервју са др Мирком Сајловићем, професором Историје Цркве, који је ову тему обухватио из више различитих аспеката.

Из рукописне племените баштине

"Из рукописне племените баштине" наслов је нове књиге г. Слободана Продића, неуморног истраживача и аутора заиста великог броја наслова који су до сада, а надамо се и у будуће, проналазити пут до руку наших читалаца.

Најновија књига г. Продића заправо је зборник неких од његових радова који су у протекле три године објављени у различитим стручним часописима. Реч је о радовима који спадају у групу историографских и дипломатичких списа и на савремен начин обрађују питање српске ћириличне грађе која је настала у средњем веку. Како то казује сам наслов књиге, рукописи настали у средњем веку заиста јесу наша "племенита баштина". Начин на који је нужно да се поступа са њима, јесте управо онај којим се бави г. Слободан Продић. Наиме, он рукописе преводи на савремени говорни језик и истовремено пружа многобројне коментаре који су реално потребни даби се разумела садржина појединог документа. Овакав приступ свакако није нешто оригинално, јер то је заправо археографски процес анализе документа, али у времену у коме живимо и у околностима да је све мање и мање стручних особа које су способне да прате захтеве археографије, труд г. Слободана Продића свакако да представља својеврстан куриозитет.