Нове књиге

Свети Сава српској деци

Пред радосни празник Светог Саве, првог Архиепископа српског - Савиндан, Патријаршијски управни одбор Српске Православне Цркве штампао је књигу Свети Сава српској деци аутора протојереја-ставрофора проф. др Драгомира Санда и песника Добрице Ерића.

Уредник издања је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић.

Књига је брошираног повеза, у колору, на кунсдруку. Илустрације је урадио академски сликар Петар Радичевић. Дизајн и техничко уређење дело је Милорада Митића.

Изванредан заједнички подухват чувеног песника Добрице Ерића и проф. др Драгомира Санда, председника Катихетског одбора Архиепископије београдско-карловачке, о првом Архиепископу српском и незаобилазна књига у библиотеци сваког детета, вероучитеља и верника.

Свети Сава и Срби крајем 20. и почетком 21. века

У издању Патријаршијског  управног одбора Српске Православне Цркве из штампе је изашла књига Свети Сава и Срби крајем 20. и почетком 21. века аутора протојереја проф. др Љубивоја Стојановића, професора Православног богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Уредник издања је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић. Ликовно-графичко обликовање: Ненад Стиковић. Фотографије: ђакон Драган Танасијевић.

Књига је брошираног повеза, у колору, на кунсдруку. Штампа: Службени гласник.

У новом двоброју „Сокола“ о 40 година архипастирске службе Митрополита Николаја

Из штампе је изашао нови двоброј часописа за духовну и културну просвјету „Соко“, Српског соколског друштва „Соко“ из Добруна код Вишеграда, чији је уводни текст посвећен јубилеју – 40-годишњици архипастирске службе Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског Николаја и двије деценије од када се налази на трону Митрополије дабробосанске.

Пригодним текстом „Соко“ подсјећа на његову изузетну улогу у духовној и градитељској мисији, посебно истичући значај његовог залагања на изградњи нових садржаја у манастиру Добруну.

„Соко“ доноси и интервју са Славенком Терзићем поводом објављивања његове монографије о Старој Србији 19. и 20. вијека. Ту је и опширно подсјећање на 110 година од оснивања Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ и 120 година од рођења нашег најзначајнијег писца и нобеловца Иве Андрића.

Поводом 1700 година Миланског едикта штампан илустровани зидни календар за 2013. годину

Поводом 1700 година Миланског едикта штампан илустровани зидни календар за 2013. годину
Поводом 1700 година Миланског едикта штампан илустровани зидни календар за 2013. годину
Поводом 1700 година Миланског едикта штампан илустровани зидни календар за 2013. годину
Поводом 1700 година Миланског едикта штампан илустровани зидни календар за 2013. годину

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Издавачка фондација Српске Православне Цркве штампала велики зидни календар за 2013. годину под називом
Свети цар Константин Велики у ликовном памћењу Срба

Милански едикт - акт о верској толеранцији - установљава да се „хришћанима, али и свима осталима, без изузетка, даје и потврђује слобода избора и следовања вере". Његовим проглашењем 313. године, мотивисан визијом и победом коју је под стегом с крстом извојевао над Максенцијем код Милвијског моста у Риму, цар Константин извео је Христове следбенике из катакомби, прекинувши прогоне, драконска кажњавања и мучења којима су до тада били изложени.

Издања Епархије нишке

Епархија нишка је објавила неколико капиталних дела у 2012. години, која су штампана у оквиру прославе јубилеја 1700-тогодишњице Миланског едикта (313-2013). Првенствено пажњу јавности скрећемо на две монографије Икона Христа (објављена на енглеском, руском и српском језику) и Икона и химна Богородици, које су понос целе Српске Цркве у данима прославе; и на збирку изабраних беседа Патријарха српског Г. Иринеја Покајте се и верујте у Јеванђеље. Треба истаћи и књигу Христологија, која је већ препозната као уџбеник и помоћно средство у проучавању православне догматике. Епархија нишка је заједно са Академијом Српске Православне Цркве за уметности и консервацију објавила и допуњену докторску дисертацију Епископа нишког др Јована (Пурића) под називом Философија педагогије Светог Јована Златоуста, на српском, енеглском и немачком језику.