Нове књиге

Саборност VI (2012)

- Ziziulas, John — Ontology and Ethics  [pdf]
- Vasiljević, Maxim — St. Maximus the Confessor's Contribution to the Problem of Transcending the Createdness  [pdf]
- Крстић, Зоран — Клерикализам и лаицизам — две крајњости у разумевању служби у Цркви  [pdf]
- Чиликов, Стоян — Икона и Евхаристия  [pdf]
- Јанковић, Живорад — Поводом записа инока Исаије  [pdf]
- Ивановић, Дарко — Црква у Великој Плани  [pdf]
- Андрејић, Живојин — Страшни суд Богородичине цркве у Велући  [pdf]
- Зизијулас, Јован — Примат и национализам  [pdf]
- Krstić, Zoran — Impact of the Economical Crisis on the Social Structure of the European Society  [pf]
- Матић, Златко — Баламански документ (1993) — проблем „унијатизма“ у дијалогу Православне и Римокатоличке Цркве  [pdf]
- Кели, Џон — Из новозаветне исагогике  [pdf]

1700 година слободе хришћанства: ОВИМ ПОБЕЂУЈ!

Црквена уметност на тлу Епархије браничевске - Календар за просту 2013. годину

Велики ромејски цар, свети Константин Велики, један од највећих владара читаве историје света, са правом се може сматрати „најутицајнијим човеком у историји“. Преокрет којим он персонификује нови однос Римског царства, политичког ентитета који је дочекао Месију, према Цркви, месијанској заједници која странствује у свету, заокрет који се исправно назива „константиновским“, а који се огледа и у доношењу Миланског едикта (313), непосредно и суштински је утицао на историју Цркве и читаве васељене.

Псaлтир у преводу Ђуре Даничића

Хришћанска мисао, Ваљево-Београд 2012, стр. 226.

Својевремено је, давне 1955. године, свети Епископ жички Николај, у издању Свечаника у Минхену, приредио Псалтир, правилно нумерисан и подељен на катизме за народну употребу. Владика је написао и предговор и при том истакао да су Псалми „тишина душе, дароватељи мира, успокојитељи смутних и туробних помисли... Из Псалама познајеш величину хабрости, строгост правде, красоту целомудрености, савршенство разумности, узор покајања и сваког добра које год помислиш...“

Свети Владика истиче да је Псалтир као књига ушао у богослужбену употребу још од апостолских времена. У Православној цркви се ниједно богослужење на саврашава без њега. У манастирима се Псалтир прочита цео у току сваке седмице. Изузетно по Карејском типику, Псалтир се прочита у његовој испосници целином сваки Божји дан. „Све до друге половине 19. века деца су учила у почетним школама, руским и српским, читање Псалтира и Часослова. И било је мање зла у свету,“ додаје Свети Владика.

Иван Ристић: Вера и наука

Обележја Плус, Београд 2012, стр. 303.

Ова књига се бави питањем теориjског односа науке и светских религиjа, с посебним освртом на православно учење. Разматра се питање да ли су научне теориjе у колизиjи или у складу са различитим верским учењима и у ком степену. Обухваћене су наjпознатиjе светске религиjе: православље, римокатолицизам, протестантизам, jудаизам, ислам, будизам, таоизам. Ова питања су разматрана на пољу фундаменталних наука: физике, математике, биологиjе и психологиjе.

На пољу физике показуjе се непротивречност између обjективних научних сазнања о свету и верског учења. Истакнута jе дескриптивна природа научних теориjа (коjе се не баве тумачењем суштинског узрока поjава, него само формално описуjу природне поjаве до извесне прецизности). Анализирана су ограничења научних метода као што су: нереалне и незамисливе математичке конструкциjе, подељена математика, непоуздана полазна тврђења, нерешиви системи jедначина, увећавање незнања (умножавање проблема). Због наведених ограничења научна сазнања не могу бити пут спознаjе суштине нити се могу користити као аргумент доказивања у философским расправама, посебно не као аргумент атеизма и материjализма.

„Хроника српске лавре“ Александра Лабана

Пре неколико дана појавила се књига „Хроника српске лавре“ аутора Александра Лабана. Ово је један од најбољих историјских романа последњих година у нас. Испричао га је монах Димитрије, који долази из Солуна у Хвосно (Метохију) са моштима Стефана Немање и Светога  Саве.

Приповест обухвата пет векова Пећке патријаршије: од Латинског царства до упокојења Арсеније Чарнојевића у Бечу. Писац се није одлучио за конкретан догађај из историје коме би посветио неколико стотина страна, већ иде обрнутим путем – неколико векова сместио је у изванредну епопеју о православљу, философији, историји, архитектури...

Нови број Епархијског благовјесника

Из штампе је изашао четврти број часописа Епархијски благовјесник, гласила Епархије бихаћко-петровачке, којим је завршена и прва година његовог издавања.

Подсећамо да часопис излази четири пута годишње, као и на то да се сви који то желе могу претплатити.

Потребни подаци о уплатама могу се наћи у импресуму часописа или на сајту Епархијски благовјесник.