Нове књиге

Шеста књига библиотеке Архива Епархије браничевске

Зоран Ранковић, Мирослав Лазић
Одлуке и решења Сабора, Синода и Епархије браничевске
1926–1930

Архивски извори штампани у шестој књизи библиотеке Архива Епархије браничевске односе се на период од 1926. до 1930. године. Међу публикованим документима издвајају се две основне групе. Прва се односи на организационо устројство и црквено-административно уређење Српске православне цркве, као и утврђивање једнообразности у литургијском, богослужбеном и верском животу. С друге стране, друга група извора у знатној мери осветљава однос цркве и државе указујући на значајан уплив државе у живот цркве, као и то да је црква у том периоду, поред своје основне верске функције, имала и ангажовану улогу у истицању националних идеала.

Свети Сава и Доситеј Обрадовић, покушај новог читања

У сусрет празнику светог Саве, Издавачка фондација у сарадњи са Привредном фондацијом Архиепископије београдско карловачке штампала је књигу Свети Сава и Доситеј Обрадовић, покушај новог читања протојереја -ставрофора  проф. др Владимира  Вукашиновића.

Видослов 58/13 - Божићни број

- Епископ Атанасије (Јевтић): Главе о љубави Светог Максима Исповедника (наставак)
- Клаудио Морескини: Егзегеза кападокијских Отаца
- Епископ Григорије (Дурић): Патриотизам – демистификација стереотипа
- Епископ Атанасије (Јевтић): Свети Цар Константин и Милански едикт
- Фјодор Гајда: Рођење Запада
- Мијалковић Д. Ненад: Богословље Свете Тајне Миропомазања у Римокатоличкој Цркви
- Горан Ж. Комар: Савински јеромонах Венијамин Вујновић Савинац и Далматинац, Либро от Сарандара манастира Савина (1742-1837)
- Младен В. Шобот: Sol invictus
- Александар М. Трбовић: Света српска краљица Јелена Анжујска
- Радмило Рончевић: Теорија еволуције – чињенице или спекулације
- Варја Нешић: Како књижевност може помоћи теологији?

Хартмут Лепин: Јустинијан. Хришћански експеримент

Јустинијаново (482–565) место у историји човечанства је одувек било истакнуто. Данте га је сместио у рај своје „Божанствене комедије“, Рафаел га је портретисао на својим ватиканским „Станцама“, Леополд Ранке је о њему писао са највећим поштовањем, док га је енглески историчар Едвард Гибон видео као хришћанског фанатика, а Јакоб Буркхард оштро жигосао његову ауторитативну природу и тиранску власт. Он је један од најзначајнијих царева позне антике, односно на прелазу антике у средњи век и прелаза римске традиције у Византијско царство, на споју Истока и Запада.

Јустинијанова владавина је у последње две деценије била у средишту снажног историјског истраживања. Овде бисмо изричито споменули књигу Мише Мајера - Mischa Meier: „Das andere Zeitalter Justinians. Kontingenzerfahrung und Kontingenzbewältigung im 6. Jahrhundert n. Chr“., Göttingen 2003. – која је отворила пут ка сасвим новом прилазу Јустинијановом животу и делу.

Хелмут Шмит: Религија у одговорности. Угрожавање мира у доба глобализације

Мир у свету битно зависи од тога у којој мери „представници светских религија озбиљно схватају своју одговорност за мир и своје вернике упућују на узајамно уважавање и толерантност“. Овај цитат сабија у орахову љуску фацит најновије књиге бившег канцелара Савезне Републике Немачке (1974-82) - „Религија у одговорности“ - деведесетдвогодишњег мудрог политичара и државника, Хелмута Шмита. Шмитова расуђивања о збивањима у свету – које немачки медији радо преносе - представљају прецизну иглу на компасу политичког дискурса, односно оно што би се могло означити са opinion leader.

Шмит је у Немачкој персонифицирана морална инстанца, харизматички ауторитет и нека врста Le Grand Seigneur интернационалне политике. Он је и аутор више бестселера и један од најчитанијих и најуваженијих интелектуалаца Немачке. Најновија књига Хелмут Шмита – Helmut Schmidt: „Religion in der Verantwortung. Gefährdungen des Friedens in dem Zeitalter der Globalisierung“, Propyläen 2011. (Хелмут Шмит: „Религија у одговорности. Угрожавање мира у доба глобализације“)  - чини збиркa хетерогених, али основној теми прилагођених чланака и говора које је аутор објавио или произнео од 1970. до данас, но који се тематски преплићу и допуњују градећи кохерентну конструкцију у чијим је ремељима положен појам одговорности у диференцираним семантичким преломима.

Свети Сава у руском царском летопису

Представљено највеће издавачко откриће

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Завод за уџбенике објавио је капитално дело Свети Сава у руском царском летопису, које је приредио Милован Витезовић, а са старог руског језика превела Миљенка Витезовић. Представљање књиге одржано је јуче, 21. јануара 2013. године, у Патријаршији српској у Београду.