Нове књиге

Каталог издања Високе школе - Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију

Епископ Хризостом: Тихи глас

Код нас у Србији домаћице увече затрпају ватру на огњишту. Неупућени изјутра види на огњишту само гомилу пепела, али када се тај пепео разгрне, наиђе се на румени и врели жар и довољно је ставити само неколико гранчица па да ватра поново запламса. Чини ми се да тако стоји ствар и са вером у души нашег народа. […] Није се, дакле, угасила вера у срцу овога народа, него је још жива и задивљујућа и лепа...

Наведене речи владике Хризостома, које је изговорио пре тачно 60 година, поводом васпостављања литургијског живота у манастиру Горњаку, у коме се „због ратних прилика није служило десетак година“, описују нам непоколебиви животни став и неугасиву наду једног православног епископа у постојаност живе вере хришћанског рода благодатног простора браничевске Цркве. Почетне сумње и „жалост да је овај крај за веру и Цркву сасвим изгубљен“, распршиле су се захваљујући труду, литургијској активности и златоустом тихом гласу архипастира пожаревачко–браничевског.

Из штампе изашао 223. број часописа „Светигора“

Уочи празника светог Симеона Мироточивог из штампе је изашао 223. број часописа „Светигора“, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске.

На насловној страни је фотографија недавно упокојеног архимандрита Луке (Анића), игумана дајбабског, који је, по ријечима владике Григорија, свједочио крст и радост васкрсења. „Светигора“ интегрално преноси бесједу владике Јоаникија, који се опростио од оца Луке над његовим одром 10. фебруара у манастиру Дајбабе.

Нови број «Светигоре» у уводном дијелу, а поводом 900 година од рођења зачетника светородне лозе Немањића св. Симеона,  доноси бесједу Митрополита црногорско-приморског Амфилохија „Отац који је тјелесно родио сина и син који је духовно родио оца“. А о сину који је духовно родио свога оца – и духовно родио српски народ  – Светом Сави, тј. О Савиндану има највише текстова у новом броју «Светигоре».

Винфрид Шредер: Атина и Јерусалим. Философска критика хришћанства у антици и новом добу

Winfried Schöder: „Athen und Jerusalem. Die philosophische Kritik des Christentum in Antike und Neuzeit“, frommann-holzboog, Reihe: Questiones: Themen und Gestalten der Philosophie16, Stuttgart-Bad Cannstatt, 2011.

Атина и Јерусалим су топоси кроз које се већ столећима формира идентитет културе Запада. Тој представи се противи сучељење философије и хришћанства у позној антици (Келс, Порфирије и Јулијан Апостата), као и у новом веку, посебно у време просветитељства. Винфрид Шредер, историчар филозофије са универзитета у Марбургу у Немачкој, подухватио се аналитичког изазова да преиспита митолошке темеље прокламованог споја Атине и Јерусалима, односно симбиозу хришћанске религије и грчке философије.

Корени окцидента су оријентални, исламски, хришћански, јеврејски и древногрчки. О томе влада consensus omnium. Над питањем у каквом односу ти корени стоје један према другима, влада dissensus. Шредер показује да је симбиоза хришћанске религије и грчке философије чиста фикција, будући да вера, чудо и морал још у позној антици показују, како вели аутор, „стриктну неспојивост“. За њега су Келс, Порфирије и Јулијан Апостата „сведоци“ такве несагласивости између хришћанске вере у чуда и природног поретка ствари. Таква вера се противи сваком “преображају“ и прихватању, као што је и учење о предестинацији.

Оливера Балабан: Мајке хришћанке

У Духовном центру Црквене општине Подгорица, у недјељу, 24. фебруара 2013. године, представљена је књига Мајке хришћанке аутора Оливере Балабан. На промоцији су говорили Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Андреј, викар Патријарха српског, парох подгорички свештеник Предраг Шћепановић и аутор књиге Оливера Балабан.

• Извештај Радија Светигора

Свети Григорије Палама и исихастичка духовност

Крајем 2012. године Задужбина Хиландара је објавила зборник Јована Мајендорфа Свети Григорије Палама и исихастичка духовност. Књига је објављена у библиотеци Савремено богословље. Зборник је приредио Благоје Пантелић.

Из предговора: Исихазам је у свом основном облику био познат и у библијској и у ранохришћанској традицији. Међутим, тек са установљењем монаштва у четвртом столећу отпочеће континуирано и организовано практиковање исихије у Цркви (како од стране монаха, тако и мирских свештеника и лаика), као и њено теоријско дефинисање. Од почетка монашког живота па до појаве паламита и синаита (како се обично називају тиховатељи четрнаестог века, по двојици најзначајнијих позновизантијских учитеља исихије – Светом Григорију Палами и Преподобном Григорију Синаиту) исихазам је, дакле, већ имао миленијумску историју, која је, како то обично бива са „великим творевинама духа“, имала (и у пракси и у теорији) и успоне и падове.