Нове књиге

Преподобни Јован Дамаскин: О јересима

У читавом низу изузетно корисних наслова које је г. Слободан Продић до сада превео и објавио, дело „О јересима“ преподобног Јована Дамаскина свакако завређује посебну пажњу. Имајући у виду чињеницу да је пре неколико година г. Продић превео и објавио дело „Тачно излагање православне вере“ са коментарима чувеног професора Бронзова, објављивање овог списа свакако представља значајан дар српској читалачкој публици. Пре свега, ово с пуним правом можемо рећи имајући у виду чињеницу да ово дело преподобног Јована Дамаскина обједињује српско издање његове чувене трилогије под именом „Источник знања“.

По обиму невелико дело, спис „О јересима“ свакако спада у класична дела светоотачке књижевности, и као такво, наравно, завређује да буде што приступачније, пре свега, ученицима и студентима, а такође и сваком верујућем човеку који има жељу да се подробније упозна са овом проблематиком.

Црква - службени билтен Православнe Охридскe Архиепископијe

Изашао је из штампе нови број Црквe, службеног билтена Православне Охридске Архиепископије. У овом броју билтена, који излази већ девет година, обухваћен је период од јануара до децембра 2012. године. Ово издање садржи Божићну посланицу Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована, саопштење Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве поводом пресуде Архиепископу Јовану, као и саопштења Православне Архиепископије Охридска поводом државног терора на верској основи. Билтен доноси и позиве за ослобађање Архиепископа Јована (Православни епископи Америке, Светски Савет Цркава...), писма подршке Православној Охридској Архиепископији (Руска Православна Црква, Света Гора), као и део реакције међународне јавности (Амерички Стејт Департмент).

Садржај билтена доступан је на следећојо адреси: http://poa-info.org/izdavastvo/crkva/crkva-g9/sodrzina.html

Свевиђе - бр.81/март 2013.

Великопосни, 81. број Свевиђа, часописа Епархије будимљанско-никшићке је прошле седмице изишао из штампе.

Тематски опредијељен за Велики пост, овај број отвара савинданска бесједа свештеника Миодрага Тодоровића, старјешине никшићког саборног храма. Он нам говори о свевремености и савремености српског Просвјетитеља и Учитеља, показујући да када говоримо о светосављу, морамо имати у виду да светосавље није теорија, већ је оно прије свега начин живота. “Учење Светог Саве подразумијева љубав према Богу, љубав према своме народу, љубав према истини.“ На ово се надовезује предавање Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија са Светосимеоновске академије у беранском Центру за културу, 25. фебруара ове године. Једна од суштинских, битних тема везаних за Светог Симеона и за светородну лозу Немањића – упоређење Симеона са Мојсијем, са Аврамом, Исаком и Јаковом, са царом Давидом, дакле са светородном лозом изабраног Божијег народа је једно од основних својстава његове личности и његовог дјела. Митрополит истиче да није најзначајније дјело Светог Симеона то што је географски објединио свој народ, него што је све своје отечество научио да се клања Пресветој и животворној Тројици, искоријенивши јеретичку и многобожачку превару.

Живорад Јанковић: Над мемоарима проте Матије

Настанак Протиних списа представља сплет контраста који истраживачу вежу руке. Они нису производ деловања у једном смеру и у једној истој равни. По томе се та дела разликују од свих осталих наративних извора о периоду устанка. Остали учесници устанка који су решили или су били у прилици да посведоче о свом времену чине то вољно, без колебања, непосредно, кроз лично писање или казивање у перо записивача.

Стога, колико су Протина сећања значајна по своме садржају, толико је занимљив и историјат њихове појаве од настанка првих бележака до објављивања путем штампе у облику готове књиге, кад се среће и последње колебање Протиног сина око оправданости штампања књиге (1867). Оваква оцена дела је оправдана и поред јасног сазнања да је ту речено мање важно од онога што је аутор прећутао.

Преподобни Јероним Стридонски: О знаменитим људима

У оквиру издавачке делатности Епархије далматинске објављена је књига која свакако завређује посебну пажњу наших читалаца. Надалеко чувени Јероним Стридонски у свом богатом књижевном опусу оставио је иза себе и дело које многи сматрају почетком патролошке науке. Полазећи од важности које ово дело има за проучавање патрологије али и историје Цркве, Слободан Продић као неуморни трудбеник који истрајава у жељи да ученицима наших богословских школа, али и обичном верујућем народу приближи богатство светоотачке литературе, личним трудом и средствима остварио је намеру да овај заиста важан спис буде објављен на српском језику. Ово издање Јеронимовог дела обогаћено је многобројним коментарима Слободана Продића што савременом читаоцу у многоме олакшава разумевање дела, а истовремено га упућује ка литератури уколико осећа потребу да своја знања о поједином црквеном писцу продуби или, што би нас свакако веома обрадовало, потакне да напише употребљив научни рад.

Протођакон Радомир Ракић: Увод у у девтероканонске књиге Старога Завета

Издавачка фондација Српске Православне Цркве Архиепископије београдско-карловачке, Београд 2013, стр. 220.

Протођакон Радомир Ракић, дугогодишњи службеник Српске Патријаршије, лектор енглеског језика на Богословском факултету у Београду и предавач Светога Писма Новога Завета на Богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи, обрадовао нас је још једним делом из библијске науке. Наиме, поред маестралног дела из енциклопедистике, већ у научном свету познате Библијске енциклопедије у два тома на 1230 страна (Фоча – Београд 2004), као и других дела и превода из ове области, Ракић се, и овог пута, латио писања из неистражене области која се у савременој библијској науци назива још и инертестаменталним периодом, односно добом после рада на сакупљању библијских књига и њиховог уношења у канон у време Јездрине Велике синагоге (480-440. г. пре Христа) до настанка најстаријих новозаветних списа средином 1. века по Христу (1-2 посланица Солуњанима, око 52. г. ).