Нове књиге

Религиозност у Србији 2010.

Религиозност у Србији 2010.

Истраживање религиозности грађана Србије и њиховог става према процесу европских интеграција

прир. Андријана Младеновић, Хришћански културни центар, Centre for European Studies, Konrad-Adenauer-Stiftung, Београд 2011, 275 стр.

Ово социолошко истраживање је израз потребе да се, бар у некој мери, појасни место религије у садашњем друштву у Србији. Опречни ставови о положају Цркве и верских заједница и њиховој друштвеној улози, о утицају на политику, o броју (не)верујућих, често су засновани на непоузданим подацима или личним склоностима. Они имају за исход стереотипе који онемогућавају сагледавање стварности и правог стања, те често доприносе различитим злоупотребама.Из тих разлога, жеља приређивача ове студије била је да се емпиријски утврди „друштвена релевантност религије у Србији“. Циљ истраживања је био да се утврди типологија верника, мотиви њихове религиозности и доживљај вере, те о каквој се религиозности ради, као и однос према религиозним установама, став према европским интеграцијама, међурелигијском дијалогу, итд.

Светосавско огњиште – јун 2011. године

Светосавско огњиште – јун 2011. године

Из штампе је изашао најновији, 11. број часописа јужноафричке парохије – „Светосавско Огњиште“. Светосавско Огњиште је једини српски православни часопис на афричком континенту и штампа се на српском језику и ћирилици. Поред мноштва фотографија, у овом издању (64 странице) се објављује и неколико текстова на енглеском језику.

Манастир Студеница - монографија

Манастир Студеница - монографија

У свечаној сали Огранка САНУ у Новом Саду представљена је монографија Манастир Студеница, најновији пројекат издавачке куће Платонеум из Новог Сада. Госте, међу којима је био и Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки Гoсподин др Иринеј, поздравио је председник Огранка Српске Академије Наука, академик Зоран Ковачевић.

Георгије И. Мандзаридис - Хришћанска етика I, Увод-основна начела, савремена проблематика

Георгије И. Мандзаридис - Хришћанска етика I, Увод-основна начела, савремена проблематика
Каленић, Крагујевац 2011, превео са грчког свештеник Драган Поповић

За непуна два месеца српска читалачка јавност богатија је за две књиге истакнутог теолога Георгија Мандзаридиса. Проф. Мандзаридис спада међу најбоље изданке солунске богословске школе; прослављени православни етичар, аутор бројних студија које су превођене на водећим светским језицима достојни је следбеник великог лаика-теолога св. Николе Кавасиле.

Овај приручник за Хришћанску етику који је пред нама се разликује од осталих који су познати нашој јавности. Наиме у нашој јавности су доступна два приручника за етику: двотомно дело Морално богословље од др Димитрија Димитријевића и Хришћанска етика од Евгенија Спекторског. Ова прва је још увек у употреби у српским богословијама и представља класичан уџбеник схоластичког типа, који не излаже у толикој мери православни приступ етици а који у великој мери критикује Мандзаридис (стр.45), док код Спекторског преовладава један шири приступ који није толико усмерен ка синтези православне мисли, нити је пак усмерен ка уводним питањима. Оба ова приручника показују слабости при суочавању са недоумицама у савременом друштву.  Предност овог приручника јесте управо у томе што у њему постоји извесна систематизација  православне етике, која је по аутору прихватљива зато што према његовом мишљењу етика има за циљ да нуди претпоставке новога живота и да изложи основне црте објављивања јеванђеља свету, док - са другсе стране - систематска етика има за циљ да пружи заокружени етички систем, што је у раскораку са православном традицијом (стр.71). 

Свето Писмо у издању Светог Архијерејског Синода

Епископ Атанасије (Јевтић): Ново потпуно издање Светог Писма на савременом српском језику

У издању Светог Архијерејског Синода наше Цркве изашло је недавно (крајем 2010, на 1458 страна) потпуно српско Свето Писмо Старог и Новог Завета – пуна Библија, која садржи све канонске и девтероканонске књиге Старог Завета, тј. свих 38 канонских и 11 девтероканонских књига (из ширег канона), и такође свих 27 канонских књига Новог Завета.

Ових 11 старозаветних девтероканонских, али такође богонадахнутих књига, сада се, заједно са првоканонских 38, појављују први пут у савременом српском преводу, као што су до сада биле заједно са осталим старозаветним књигама у грчкој и словенској Библији. (Као додатак унета је сада и 4. Књига Макавејска, пошто се она налази придодата најстаријим грчким рукописима Св. Писма Старог Завета из 4-5. века).