Нове књиге

Књига Драгише Милосављевића „Манастир Дубница и Патријарх Гаврило Рашковић”

Тапија из таме векова

У издању манастира Дубница из штампе је почетком јуна изашла монографија „Манастир Дубница и Патријарх Гаврило Рашковић" Драгише Милосављевића, историчара уметности из Ужица и аутора више књига о баштини западне Србије.

Проф. Јован Фундулис: ОМИЛИТКА – црквено проповедништво

Причињава нам посебну радост и задовољство да као преводиоци српског издања Омилитике проф. Јована Фундулиса, дугогодишњег професора Литургике и Омилитике из Солуна, најпре заблагодаримо Богу на обављеном послу, као и да објавимо да је изашло из штампе ово значајно дело у издању Епархије жичке (едиција Жички путокази, књига 16), а које може бити од користи не само ученицима Богословије и студентима Теолошког Факултета, него и свим посленицима проповедништва или љубитељима беседништва, будући да је њен текст једноставан и неоптерећен уобичајеним пратећим научним апаратом.

„Сеоба Срба“ Паје Јовановића у историји светске уметности

Протеклог месеца је светској јавности представљена књига „Увод у уметност деветнаестог века“ (An Introduction to Nineteenth-Century Art) једног од водећих светских стручњака на овом пољу, америчке професорке Мишел Факос (Michelle Facos).

Књига се појавила у издању престижног Routledge издавача.

На нешто више од 400 страна проф. Факос истражује доминантне токове и појаве у историји уметности деветнаестог века. Оно што ову књигу чини важном није само систематизовање различитих тенденција, уметничких дела и аутора, већ и регионални и проблемски приступ питањима уметности овог периода. Проф. Факос истражује друштвене околности које су утицале на иконографију и стил уметности, укус као и интелектуална стремљења у култури тог доба.

Протојереј-ставрофор Драгомир Убипариповић: Ратни дневник сарајевског свештеника

Дневник живота Цркве и личних доживљаја током рата у Сарајеву 1992. Године; Стари Бановци, Београд : Бернар, 2011; 345 стр. Памћење је човеку друга домовина. Иво Андрић

У издању Бернара из Београда објављена је књига некадашњег пароха сарајевског, а данас архијерејског намесника врачарско-грочанског Драгомира Убипариповића Ратни дневник сарајевског свештеника. Није ни мало случајно што се ова књига појавила у Страсној седмици, јер има управо ту симболику док нас води кроз драматичне догађаје у Сарајеву након избијања ратних сукоба у Босни и Херцеговини.

О. Драгомир, тадашњи свештеник Старе цркве у Сарајеву, вредно је записивао оно што је било у видокругу његовог живота и рада у раздобљу од 5. априлаа до 23. августа 1992. године. Дневници прате дешавања у његовој парохији, и у самом граду, остављајући сведочанство будућим поколењима, историчарима и свима онима који буду намеравали да ближе упознају живот и страдања сарајевских Срба.

Хришћански живот - Ивањдански број

Тема седмог броја часописа ''Хришћански живот'' посвећена је Светом Јовану Крститељу. Читаоци имају прилику да прочитају житије и занимљивости у вези са Светим Јованом Крститељом, као и беседу Преподобног Јустина ћелијског и врањског, на празник Рођења Светог Јована Крститеља, из 1965. године.

Осим теме броја, у овај број часописа уврштена је и беседа архимандрита Методија, игумана Свете царске лавре манастира Хиландара. Архимандрит Методије је произнео беседу током своје посете православној епархији врањској, на празник Преподобног Јустина ћелијског и врањског. У летопису су, осим посете игумана манастира Хиландара, представљени и други значајни догађаји у Епархији врањској, од Васкрса па све до славе Саборног храма Свете Тројице.

Митрополит Иларион Алфејев: Христос Победитељ Ада

Каленић, Крагујевац 2010, 304 стр.; превела са руског језика Марија Дабетић

Митрополит Иларион Алфејев спада у најплодније и најзначајније савремене руске богослове. Поникао у окриљу Mитрополита Калистоса Вера, под чијим вођством је и докторирао у Оксфорду 1995, његова богословска мисао се све више уобличавала преко таквих наслова попут Тајне вере, Св. Симеон Нови Богослов и Православно предање и Духовни мир св. Исака Сирина – која представљају дела која су имала одјека у међународној богословској јавности.