Наука

Огледи из социологије религије др Томислава Бранковића

На Институту за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду 21. јуна 2016. представљено дело овог социолошког прегаоца

Плодни истраживач вишеслојног и сложеног религијског феномена, писац више књига које никога нису оставиле равнодушним, доследни и упорни борац за верске слободе и права Цркава и верских заједница и брилијантни државни службеник, др Томислав Бранковић научној и стручној јавности, као и најширем кругу заинтересованих читалаца, представља своју најновију књигу Огледи из социологије и религије. Рукопис књиге је настао на основу научних истраживања у која су уграђена вишедеценијска искуства рада у државном органу задуженом за сарадњу са Црквамa и верским заједницама.

O Светој Педесетници

Педесетница (Πεντηκοστή) – празник Силаска Светога Духа на Апостоле 

Тропар Педесетнице:

Благословен јеси Христе Боже наш, који си показао Апостоле премудрим ловцима, пославши им Духа Светог. Помоћу њих си задобио Васељену, Човекољупче слава Ти!

О Старозаветној Педесетници

Педести дан после  јеврејског највећег пазника Пасхе зове се према броју дана између једног и другог - Педесетница (грч. Пентикости) или Празник седмица  (Изл 34,22) или  Празник жетве  (Изл 23, 16), као и Дан првих плодова  (Бр 28,26).

Према рабинском тумачењу у позном јудејству, на Педесетницу се славио и спомен на примање Синајског законодавства под Мојсијем, за што нема библијског основа. Од 16. нисана обрачунавано је седам недеља, и следећи или 50. дан био је дан празновања Педесетнице, који је падао 6. сивана (негде крајем маја) (Изл 23,16-19; 34,22; Лев 23,15-22; Бр 28).  Педесетница је била јеврејски дан молитве, и народу се нарочито налагало да се радује пред Господом, са својим укућанима, слугама, левитом у своме месту, а и туђин (дошљак), сирота или удовица имали су се радовати „на месту које изабере Господ твој да онде настани име своје“ (Понз 16,9-12).

Протојереј Јован Мајендорф: Свети Јустин мученик и философ

Св. Јустин Мученик који је познат и под именом св. Јустин Философ био је један од првих апологета (односно бранилаца) хришћанства. За разлику од тзв. Апостолских мужева који су се првенствено обраћали члановима Цркве, апологетски списи су упућени њима савременим незнабожачким читаоцима, па је за њихово боље размумевање неопходно и познавање историјских прилика тог времена.

У Римском царству другог века хиршћанство је било проглашено за “незакониту религију” (religio illicita). Оно није улазило у списак дозвољених култова, а само име хришћанин већ је било правни основ за гоњење. У почетку ствари нису биле тако црне: у латинском паганству почетком наше ере, нарочито са новим освајањима од стране царства, испољавала се већа тенденција трпељивости према другим религијама, што се такође тицало и хришћана. У већини случајева њих није нико подвргавао нарочитим истрагама и многи римски чиновници су већ навикли да кроз прсте гледају на њихово постојање.

Радуј се преподобни Јустине, Ћелијски Тајновидче!

Тропар преподобном Јустину Ћелијском:

Православља сладост и нектарни премудрости, оче преподобни, 
излио си у срца верних као богатство; 
животом својим и учењем показао си се жива књига Духа, 
Јустине Богомудри, моли Христа Бога Логоса 
да ологоси оне који Те поштују.

Житије преподобног и богоносног оца нашег Јустина ћелијског

Родитељи оца Јустина

Отац Јустин (Поповић) рођен је на дан Благовести Пресвете Богородице (25. марта, по старом календару) 1894. године, у Врању, од побожних православних родитеља Спиридона и Анастасије.  Световно име Благоје добио је по празнику на који се родио. Отац Спиридонов, познати поп Алекса, био је најмање седми по реду свештеник из старе породице Поповића. И Спиридон је учио богословију (два разреда), међутим, отац га је повукао из школе те је он касније прислуживао у храму и домаћим свештенодејствима, одржавајући дух црквености и побожности у домаћинству у коме је растао мали Благоје. Мајка Анастасија је из угледне домаћинске породице из околине Врања. Изродили су осморо деце, али им је у животу остало само троје: кћер Стојна и синови Стојадин и Благоје.

Одржан осми научни симпосион ”Српска теологија данас”

Дана 27. маја 2016. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду одржан је научни симпосион Српска теологија данас 2016. Скуп је отворио протојереј-ставрофор проф. др Радомир В. Поповић, управитељ Института за теолошка истраживања. Међу 55 пријављених реферата које су учесници, подељени у две групе представили научној јавности, нашло се и двоје представника Митрополије аустралијско-новозеландске: госпођица Тијана Петковић, докторанд Православног богословског факулетета у Београду и протонаменсик Немања С. Мрђеновић, магистрант Православног богословског факултета ”Свети Андреј Првозвани” из Сиднеја.

Мр Тијана Петковић говорила је на тему ”Богословски аспект људског достојанства” представљајући фасцинантне моменте теолошко-научне сарадње и дијалога у области биоетике. Протонамесник Немања С. Мрђеновић представио је рефереат ”Теодулархија- идеал социјалне икономије православне теологије”. Предавања су довела до живе и плодоносне дискусије којом је овај скуп закључен на најлепши начин.

Уз захвалност свим учесницима, професор Поповић је изразио наду да ће се и у наредним годинама одазивати позиву Богословског факултета да учествују на научном скупу Српска теологија данас. Радови са овог скупа биће штампани у посебном зборнику који ће бити објављен наредне године.

фотографије: ПБФ БУ

У Јекатеринбургу одржан симпосион на тему "Светоотачко наслеђе у светлу атонске традиције - духовно руковођење"

Са благословом Његове Светости Патријарха московског и све Русије Г. Кирила, у Јекатеринбургу је од 27. до 29. маја 2016. године одржан Међународни симпосион на тему "Светоотачко наслеђе у светлу атонске традиције - духовно руковођење". 

Симпосиону је присуствовало, између осталих, и 12 светогорских монаха које су предводили игумани манастира Хиландара и Ксенофонта: архимандрит Методије и архимандрит Алексије. Хиландарски игуман је одржао запажено предавање на тему: "Пракса исповедања помисли - општи принципи", док је игуман Ксенофонта обрадио тему: "Служење игумана као духовника у општежићу". Поред игумана, на симпосиону је старац келије Св. Модеста манастира Симонопетра, јеромонах Аврамије Рус, прочитао је рад игумана Симонопетре архимадрита Јелисеја, а старац келије Св. Ане манастира Ивирона, јеромонах Антипа је својим рефератом узео учешће у овом међународном симосиону.