Наука

Нови тест крви је акт дискриминације

Такозвани "Praenatest" (пренатални тест) за рано окривање ”Tризомије 21” служи једино селекцији, тврди професор моралног богословља у Тибингену Борман. Овај члан Етичке комисије Немачке упозорава на нежељени друштвени развој. Католички теолог, професор моралног богословља на универзитету у Тибингену Франц-Јозеф Борман упутио је оштру критику на спекулације да ће убудуће здравствена осигурања у Немачкој преузимати трошкове за тест крви трудница. Реч је о "Praenatest" (скраћеница за ”пренаталну дијагностику”). Тај тест има за њега једнозначан дискриминирајући карактер, јер служи само селекцији, саопштио је научник 24. августа 2016. године католичкој новинској агенцији (KNA) у Тибингену.

Есхатологија без краја

Јоханес Фрид: ”Дан гнева. Историја пропасти света”- Johannes Fried: ”Dies Irae – Eine Geschichte des Weltuntergangs”. C. H. Beck, München 2016.

”Sacco di Roma“ (пљачка Рима), Тамбора, 9/11, цунами – светска историја је  пуна догађаја који асосцирају на тему пропасти света. Страх од свршетка времена и краја света је посебан феномен у западној, хришћанској култури. Књига угледног историчара медијевисте Јоханеса Фрида је опсежна историја апокалипсе. Од библијских пророка до данашњих медија је хришћанска култура обележена вером у страхоту пропасти света. Фрид разапиње лук од предхришћанске антике преко епохе просветитељства до савременог доба. Како духовна историја, тако и популарна култура нуди неисцрпну разноличност фасцинирајућих примера.
Постало је у међувремену јасно да се визије смака света не проређују напретком у  научним сазнањима– већ су пре дубоко укорењени у нашу подсвесну слику света и да су до данас актуелни.

Свети изданци владарске породице

Последњи Бранковићи – Стефан, Ангелина, Максим и Јован – заузимају видно место у српској хагиографији и националној историји прве половине XVI века. Што је за средњовековну Србију био манастир Студеница, то је за Србе у Подунављу био манастир Крушедол или „друга Студеница", маузолеј сремских деспота Бранковића, чији култ за време Турака чак превазилази стари култ Срба светитеља из дома Немањића.

Последњи Бранковићи – Стефан, Ангелина, Максим и Јован – заузимају видно место у српској хагиографији и националној историји прве половине XVI века. На њима стоје светитељски ореоли са фресака и цветни венци похвала црквено-песничких књижевних остварења. Бранковићи су породица чије се присуство у важним дешавањима српске историје може пратити од прве половине XIV века. Представљају властелу из времена Немањића, који су на крају средњовековног периода српске историје постали владарска династија са насловом деспота.

Осењивање крсним знаком у богослужењу

У свештеном простору храма, целокупно биће човечје учествује у богослужењу Цркве на различите начине сједињујући покрете са молитвом. Један од највидљивијих начина усаглашавања верних у богослужењу јесте осењивање крсним знаком. Овакав вид учествовања човека у свештеном  сабрању можемо посматрати као исповедање вере у Тројичног Бога, што подразумева и веру у Животворну смрт Господњу и славно Спаситељево Васкрсење.

Осењивање верних Крсним знаком јесте вид исповедања вере у Свету Тројицу, што за нас има и онтолошки значај, да уподобљујући се Светотројичном начину постојања, живимо као складна заједница личности, а да следствено томе, наш живот буде и хармонични однос са ближњима, како би имали и здрав однос са Богом.

Античка митологија у хришћанском контексту у позној антици

У реномираној едицији Millenim-Studien чији је програмски императив интердисциплинарно надилажење граница између епоха и регионалних простора, објављена је као 54 свеска књига (зборник чланака), насловљена ”Античка митологија у хришћанском контексту у позној антици”, коју је припремио професор др Хартмут Лепин са универзитета у Франкфурту на Мајни. Лепин је историчар древне Грчке чији истраживачки фокус пада на епоху хеленизма и раног хришћанства. Прилози у овој књизи-зборнику су зацело реферати са колоквијума у Франкфурту одржаног у новембру 2012. Сада су 2015.г. ти реферати/контирбуције објављени као књига у Берлину код угледног међународног издавача научне литературе De Gruyter, Berlin / München / Boston 2015.  Сливен у хармонични акорд, тенор овог зборника би лапидарно и доминантно могао гласити: класична митологогија је преживела христијанизацију Римског царства и крај антике.

Лексикон црквених појмова у Немачкој

Службени појмови, ознаке, функције и чинови играју не само у правној држави и цивилном праву важну улогу, већ je у црквеном праву и религијским заједницама њихова улога централна. Какву улогу и функцију има конзисторијум у двема великим немачким исповестима? У чему је разлика између католичког и евангелистичког бискупа и православног епископа? Одговоре на ова и многа друга питања која се односе на чин, титулу, функције, литургичку семантику нуди овај компактни лексикон на немачком језичком подручју.

Реч је о практичној приручној књизи са преко 500 јединица која нуди прецизне информације о црквеним чиновима на свим нивоима као и еклисијалним специфичностима Аустрије и Швајцарске.