Наука

Епископ Сава Вуковић: Богослужбена употреба Романових кондака данас

Преподобни Роман Слаткопевац спада у ред „највећих и најславнијих црквених песника“(1) Православне Цркве и „његов дух је такав да му се одређује прво место у рангу песника, религиозних или световних, тако да га је професор Трипанис назвао највећим песником грчког средњег века“(2). И поред тога, о њему нема много података. Рођен је у Емеси у Сирији у последњој четвртини V века. Као ђакон храма Васкрсења Христовог прешао је у Цариград за време цара Анастасија I (491-518) и ту је прибројан Богородичиној цркви у дистрикту Кирос (садашњи Hexi Marmara), северном делу града. Значи да је „Роман делао на раскршћу петог и шестог столећа“,(3) и остало време живота провео је у Цариграду, где је и умро после 555. године, „вероватно пре смрти цара Јустинијана 565. године“(4). Претпоставља се да је умро 1. октобра, јер се тога дана слави његова успомена у Православној Цркви.

Епископ Сава Вуковић: Изабрани богословско-историјски радови

Јавно представљање књиге Изабрани богословско-историјски радови Епископа Саве Вуковића, која је приређена поводом десетогодишњице упокојења Владике шумадијског Саве, биће одржано у уторак 18. октобра 2011. године у 18 часова у новом Владичанском двору у Крагујевцу (код Саборне цркве). Учествују: Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован; Проф. др Даница Петровић, директор Музиколошког института САНУ; Др Ненад Ристовић, доцент на Филозофском факултету у Београду; Милица Бујас и Добрила Мартинов (Матица српска); Негослав Јованчевић, професор Богословије и приређивач књиге.

Предавање оца Стефана, игумана Велике Ремете

Са интернет презентације Радија Слово љубве преносима звучни запис 212. духовне трибине у организацији храма Светог великомученика Трифуна на Топчидерском гробљу одржане 10. октобра 2011. године у сали београдске општине Вождовац. Духовне поуке бројним окупљенима упутио је игуман фрушкогорског манастира Велика Ремета, отац Стефан.

Одбор за Јасеновац на Летњој школи о холокаусту и геноциду у Охриду

У периоду од 26. септембра до 2. октобра у Охриду је одржан међународни семинар о проучавању холокауста под насловом Разноврсне стратегије преживљавања јеврејске и ромске заједнице у Македонији: од отпора до меморијализације на коме су учествовали координатор Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора Епископ Липљански Јован Ћулибрк и сарадник Одбора монах мр Павле Кондић. Организатор семинара је био Институт за друштвене и хуманистичке науке Евро-Балкан из Скопља у сарадњи са Међународном радном групом за истраживање холокауста (ITF) и програмом Охридски летњи универзитет.

Трећи сверуски конгрес православних лекара

Његова Светост Патријарх московски и све Русије упутио је честитке организаторима, учесницима и гостима конгреса, који ће трајати до 1. октобра и биће посвећен етичким аспектима медицине, саопштава званични сајт Московске патријаршије.

„Савремени љекар се суочава са многобројним изазовима нашега времена. Већина проблема има етички карактер. И овдје је посебно важно да се очува морална снага, да се не падне у искушења како се професија не би претворила у извор обогаћивања или манипулисања човјеком, чак у најбоље сврхе“, казао је Патријарх, стављајући акценат на најболнију тачку наше медицине.

„Шта је теби до мене, жено?“

Приликом описа свадбе у Кани Галилејској у Еванђељу по Јовану (Јн 2,1–11) на Маријину констатацију да је нестало вина, Исус одговара својој мајци: „Шта је теби до мене, жено? Још није дошао мој час.“ Како разумети ове речи Господње?

У оквиру описа чуда у Кани Галилејској, које нам је предато једино од Еванђелисте Јована, долази до чудног дијалога између Марије и Исуса Христа. Наиме, Исус је са својим ученицима и мајком био присутан на свадби. У једном моменту нестаје вина и Марија се обраћа Исусу: „Немају вина.“ Исус јој на то одговара: „Шта је теби до мене, жено? Још није дошао мој час.“

Ово је једно од новозаветних места које код читалаца често изазива недоумице и то с разлогом. Маријина констатација да је нестало вина узрокује Исусове загонетне речи које чак звуче грубо и дистанцирајуће.