Наука

Биографија изабраног Епископа крушевачког Г. Давида

Изабрани Епископ крушевачки Г. Давид (Перовић) је рођен 17. јула 1953. године у Ђураковцу, на Метохији (eпархија рашко-призренска). Основну школу је похађао у Истоку, Ђураковцу и Пећи. Гимназију је завршио у Пећи (1972).

Бавио се студијама књижевности на Филолошком факултету у Београду, а филмском и телевизијском режијом на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду (1972-1976). Теологију је студирао на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду (1977-1983).

Монашки постриг је примио у царској Лаври Високи Дечани (1983). Предавао је као суплент у богословијама Света Три Јерарха у Крки, и Свете браће Кирила и Методија у Призрену (1983-1989).

Епископ Игнатије: Не треба да се бојимо дијалога

Епископ Игнатије спада у најистакнутије православне богослове и мислиоце Српске Православне Цркве данас. О томе сведоче његова објављена књига, збирка чланака Сећање на будућност и теолошка истраживања објављена у делу Биће као есхатолошка заједница. Са епископом Игнатијем разговарамо непосредно након завршетка Светог Архијерејског Сабора СПЦ.

Преосвећени Владико, можете ли, у најкраћем, резимирати најважније одлуке управо завршеног Сабора: постоје ли важна питања која су одложена зато што није постигнута сагласност о њима?

Свети Ђорђе Кратовац-занатлија и новомученик

Тертулијанова оцена да је мученичка крв семе за нове хришћане, а не потврда тријумфа зла над Христовом црквом, није изгубила своју актуелност са престанком класичне епохе гоњења Црвке која је трајала до Миланског едикта 313. године. Сусрет Православља и ислама на Балканском полуострву у XIV и XV веку био је политички судар, такође и верски рат и изазов за богословску полемику.

Ново издање Библије на српском

Свето писмо по по први пут на српском језику доноси девтероканонске, другоканонске књиге које су део Старог Завета. Девтероканонске књиге превели су митрополит Амфилохије и умировљени епископ Атанасије.

Мада би опис „потпуно српско Свето писмо Старог и Новог завета – пуна Библија” могао на први поглед да збуни понеког читаоца и наведе га на погрешне закључке, речима које је употребио умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије да опише најновије издање Светог писма Старог и Новог завета, циљ је да истакну да су први пут на савременом српском језику у састав Библије ушле и девтероканонске, другоканонске књиге.

Академија посвећена Светом Сави и Светосављу одржана у Никшићу

У Никшићу је у петак, 10. јуна у, организацији Голијског сабора културе, одржана академија под називом “Свети Сава и Светосавље“. О личности и дјелу Првог Архиепископа српског говорили су Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, академици Владета Јеротић, Милош Благојевић, Јасмина Грковић – Мејџор, те проф. др Богољуб Шијаковић, др Жарко Лековић и др Будимир Алексић.

Свети Григорије Палама и Срби

У Србији четрнаестога столећа постојали су сви предуслови за превођење списа богослова какав је био Григорије Палама. Тада је црквени живот у Србији био обликован утицајима који су долазили са исихастима преплављене Свете Горе. Иначе, и пре четрнестога века значајнији српски књижевници и богослови били су происихастички оријентисани.