Култура

Библиотекарски живот Архимандрита Нићифора Дучића

Библиотекарски живот Архимандрита Нићифора Дучића

Српски историчар Валтазар Богишић (1834-1908) истицао је да се у личности Нићифора Дучића „сједињује црковник, војник и књижевник“ и да је „најоргиналнија личност и то у добром почасти вриједном смислу“.

Посебно место међу научним, културним и националним личностима у Србији у 19. веку, заузима Нићифор Дучић, јер је као свештено лице био председник Српског ученог друштва (1887-1891); управник Народне библиотеке Србије (1880-1886); дописни члан Југословенске академије знаности и уметности (од 1892. г.); председник Одбора за школе и учитеље у српским земљама под турском влашћу (од 1868. г.); председник Великог духовног суда (од 1881. г.) и учествовао је у ратовима против Турака.

Курс иконописа у Патаји, на Тајланду

Курс иконописа покренут је при цркви Свих Светих у Патаји, на Тајланду. Међу заинтересованима за иконописачки курс су Тајланђани и Лаошани. Предавач на овом курсу , Роман Бичков посебно придаје пажњу локалним становницима који показују уметничке способности, како саопштава званични сајт Православне цркве на Тајланду.

Руска парохија Свих Светих у Патаји је основана 2008. године. У децембру 2009 архиепископ волоколамски  Иларион (сада митрополит), који је на челу одељења за иностране црквене послове Московске Патријаршије, обавио је велико освећење цркве. Парохијом управља архимандрит Олег (Черепанин), настојатељ цркве Св. Николе у Бангкоку и свештеник Данијел Ван.

Преживео је наш град на барикадама

Прексиноћ је на брду изнад Косовске Митровице одиграна представа „Жица” док је на барикади стајало две хиљаде људи окренутих према Приштини и војскама које отуда могу доћи

Неосветљеном, стрмом и уском улицом иду стотине људи према врху брда. Крећу се према крају града где је седиште његовог расељеног позоришта. Многи никада нису били овде, где их поред позоришне куће чека булдожером заравњени плато, а на њему столице и сцена. Испод свега тога је синоћ остао град Косовска Митровица; барикада, а на њој две хиљаде људи окренутих према Приштини и војскама које отуда могу доћи; оставили су иза себе општу неизвесност у којој досадашњи живот овог града може бити фатално промењен и дошли на представу „Жица” исељене Српске драме Народног позоришта из Приштине. Ансамбл и редитељ Горан Шушљик су пре 40 дана почели рад на представи и довршили га у једном од најдраматичнијих тренутака на северу Покрајине.

Низ нових открића у Виминацијуму

Низ нових открића у Виминацијуму
Низ нових открића у Виминацијуму
Низ нових открића у Виминацијуму
Низ нових открића у Виминацијуму

Ископавање амфитеатра у Виминацијуму, легијском логору код Костолца, ових дана је донело велико изненађење археолозима: на зидовима су открили фреске. Неколико стотина метара даље, мајстори завршавају градњу Научноистраживачког центра, у којем су већ постављене у бронзи изливене главе шест римских императора (од укупно 18 рођених на тлу данашње Србије), припремљене за велику изложбу 2013. године.

Водич кроз историју српске престонице

Водич кроз историју српске престонице
Водич кроз историју српске престонице
Водич кроз историју српске престонице
Водич кроз историју српске престонице

“Капија Балкана”, историја Београда Светлане Велмар Јанковић (“Стубови културе”), управо је објављена а убрзо ће се наћи и у књижарама. Ова књига подељена у четири дела је, по ауторкиним речима, “брзи водич кроз историју Београда”.

150 година Српског народног позориште у Новом Саду

150 година Српског народног позориште у Новом Саду

Наш најстарији професионални театар, Српско народно позориште у Новом Саду, (тада у саставу Аустрије - од 1867. Аустроугарска) основано је на јучерашњи дан пре тачно век и по и то са мисијом да буди националну свест и јача културни идентитет. У бурној историји прошло је много тога и преживело тешке дане и славне тренутке. Гостовање позоришне дружине Јована Кнежевића 1860. подстакло је Јована Ђорђевића да напише више текстова у новосадском "Србском дневнику" о потреби оснивања Српског народног позоришта. У припремама за оснивање учествовали су Светозар Милетић, Стефан Брановачки, Јован Ђорђевић и Јован Јовановић Змај.