Наука

Митрополит волоколамски Иларион: Хришћанске вредности у доба глобализације

Предавање одржано на међународном симпосиону у Лондону 21. фебруара 2014. године

Драги учесници симпосиона,

Данашња тема Хришћанске вредности има посебан значај. Савремена секуларна свест сматра религијске вредности за секундарне у односу на превлађујуће либерално-демократске стандарде, чије тумачење  бива све удаљеније од традиционалног хришћанског морала. Стога, дијалог о хришћанским вредностима представља најважније сведочанство о вери у савременом друштву које се одриче својих религијских корена.

Ниједна једина светска цивилизација није постојала без непроменљивих духовних и моралних максима, које називамо вредностима. Историја човечанства је познавала различите вредности,  представе о достојном и недостојном понашању и о праведном уређењу друштва. Током векова ове вредности су проистицале из религијског сазнања, формиране су у оквиру схватања света верујућег човека. У овом предавању питање хришћанских вредности биће разматрано првенствено у европском контексту, с обзиром на то да се тичу непосредно нас данас.

Гостовање архимандрита проф. др Никодима Скретаса на Православном богословском факултету

На Православном богословском факултету Универзитета у Београду 28. фебруара 2014. године предавање на тему "Утицај учења филокалијских отаца 18. века на евхаристиологију Православне Цркве" одржао је архимандрит др Никодим Скретас, професор Богословског факултета Аристотеловог Универзитета у Солуну.

Рехабилитован проф. др Радослав Грујић

У Палати правде у Београду проглашена рехабилитација академика проф. др Радослава М. Грујића, бившег професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

Одлуком Вишег суда у Београду проглашене су ништавним одлука Суда части Београдског универзитета из 1945. да се професор Грујић због сарадње са окупационим властима и идеолошког утицаја на омладину лиши професорског звања и одлука Одбора четвртог насеља Првог народноослободилачког рејона да му се одузме српска национална част.

Одлуку Вишег суда саопштио је судија Предраг Васић, образложивши своју пресуду позивањем на документа специјалне полиције и Гестапоа, у којима се проф. Грујић, упркос свом аустроугарском пореклу, описује као непријатељ Рајха и националсоцијализма, проруски оријентисан  и упорни противник немачког утицаја на високо школство у Србији.

Рехабилитација проф. др Радослава М. Грујића

У петак, 14. марта 2014. године у 9 часова, у Палати правде (ул. Савска 17а), судница бр. 3, биће проглашена рехабилитација проф. др Радослава М. Грујића, бившег професора Православног богословског факултета Универзиотета у Београду.

У петак, 14. марта поводом рехабилитације академика Радослава Грујића, на Другом програму РТС-а у 21 час емитоваће се епизода серијала Заборављени умови Србије - Између барута и тамјана, посвећена поменутом теологу, правнику, филозофу, хероју вере и родољуба који је учинио да не останемо без доброг дела српског културног наслеђа. Главне улоге у овој епизоди играју Радослав Миленковић, Горан Султановић и Дејан Јелача, сценариста је Маша Филиповић, а редитељ и косценариста је Петар Станојловић.

Историја православља у Поусорју

Пројекат ''Историја православља у Поусорју'', који је са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Хризостома покренуло Архијерејско намјесништво Теслићко, промовисан је на свечаној Светосимеоновској академији.

Поред низа различитих активности којима желимо да пробудимо интерес јавности, срж пројекта представља циклус предавања под истим називом. Предвиђено је да циклус обухвати двије серије предавања, у којима ће бити представљене парохијске цјелине данашњег Архијерејског намјесништва Теслићког. Концепт сваког предавања представљаће основу за даљу штампану и електронску публикацију.

Кодекс и канон – књига у раном хришћанству

Martin Waltraff, „Kodex und Kanon - Das Buch im frühen Christentum“, Hans-Lietzmann-Vorlesungen, Walter de Gruyter Verlag, Berlin 2013.

Мартин Валраф је професор црквене историје на Базелском универзитету у Швајцарској. Фокус његових истраживања у оквиру пројекта „Јулије Африканац“ усредсређен је на трећи век, односно на пресек антике и хришћанства. Његово предавање у оквиру циклуса насловљеног „Ханс-Лицман-предавања“ о кодексу, канону и књизи у раном хришћанству сада је објављено као књига. 

Доносимо in brevi основне тезе овог изванредног предавања: нико неће порећи да хришћанство и књига имају нарочит и интензиван однос. Књига као основни медијум карактерише хришћанство. Доцније ће хришћанство бити tout court сведено на „религију књиге“, понегде и са потцењујућим призвуком као „библиолатрија“, како то заједљиво вели Лесинг.