Наука

Пренатална дијагностика и њене етичке импликације

За разлику од Томаса Мора у  „Утопији“ (1516.), Олдос Хаксли у својој дистопији "Лепи нови свет" (1932.) описује како савршено друштво живи у хармонији сходно трима начелима: „стабилности“, „миру“ и „слободи“.

Но чини се да Хакслијева визија обмањује. „Савршено“ друштво је резултат свеобухватног система који почива на вештачкој репродукцији, кондиционирању и индоктринацији тоталитарне светске државе. Морална субјективност њених грађана је строго контролисана, стално надгледана и изложена сталној манипулацији. Најпре је реч о биолошкој кондиционираности. Људска репродукција се збива изван полности, односно исход је техничког процеса оплођења. Социјална кондиционираност се збива путем индоктринације. Чини се да Хакслијев роман није изгубио у својој актуелности. Оно што је изгледало као фикционална визија, почиње да бива опора стварност у виду ген-техничких процеса савремене репродуктивне медицине.

Те­о­ло­шки по­гле­ди XLVI (2013), 3

Са­др­жај, [стр. 705] | Con­tents, [стр. 706] | Бла­же­ни Те­о­до­рит Кир­ски, „Ту­ма­че­ње пр­вог псал­ма“ (Ερμηνεία του Αʹ Ψαλμού) (пре­вод са ста­ро­грч­ког: Ла­зар Не­шић), стр. 707–714. | Све­ти Јо­ван Да­ма­скин, „Про­тив ма­ни­хе­ја­ца“ (Κατὰ Μανιχαίων) (пре­вод са ста­ро­грч­ког: Алек­сан­дар Вр­бља­нац), стр. 715–790. | Иван Не­дић, „Тек­сто­ло­шки аспек­ти у ег­зе­ге­зи пр­ве гла­ве Пе­сме над пе­сма­ма“, стр. 791–814 (Sum­mary: Tex­to­lo­gi­cal Aspects in the Exe­ge­sis of the First Chap­ter of the Song of Songs, стр. 814). | Јо­ван Бла­го­је­вић, „Мел­хи­се­дек у ин­тер­те­ста­мен­тар­ном пре­да­њу – при­лог кон­тек­сту­а­ли­за­ци­ји По­сла­ни­це Је­вре­ји­ма 7 –“, стр. 815–842 (Sum­mary: Mel­chi­ze­dek in in­ter­te­sta­men­tal tra­di­tion – А Con­tri­bu­tion to Con­tex­tu­a­li­za­ti­on of He­brews 7 –, стр. 842). | Го­ран Мла­де­но­вић, „Те­о­ло­шко, ха­ги­о­граф­ско и би­о­граф­ско ту­ма­че­ње Псал­ма 7“, стр. 843–860 (Sum­mary: The­o­lo­gi­cal, Ha­gi­o­grap­hi­cal and Bi­o­grap­hi­cal In­ter­pre­ta­tion of Psalm 7, стр. 860). | Че­до­мир Ре­бић, „Ка­ко се Сте­фан Пр­во­вен­ча­ни угле­дао на Да­ви­до­ве Псал­ме у свом ли­те­рар­ном ка­зи­ва­њу о до­га­ђа­ји­ма из жи­во­та Све­тог Си­ме­о­на“, стр. 861–876 (Sum­mary: How did Ste­fan the First–Crow­ned Lo­ok up to Psalms of Da­vid in his Li­te­ral Ex­pres­si­on on Events from Li­fe of St. Si­meon, стр. 876).

Владика Николај: Јеванђеље о бригама и изненадној смрти

Лука 12, 16-21. Зач. 66.

Господ Исус Христос дошао је међу људе да излечи душу људску од крадљивости. Јер је крадљивост тешка болезања душе људске. Краде ли син од оца? Не; него слуга краде од господара. Онога часа када се Адамов синовски дух превратио у слугарски дух, његова се рука пружила ка забрањеном плоду. Зашто краде човек туђу својину - да ли зато што му то треба? Адам је имао свега и није оскудевао ниучем, па ипак је пошао у крађу.

Зашто краде човек од човека, слуга од слуге? Зато што се пре тога усудио красти од господара свога. Увек човек прво краде од Бога па онда од људи. Прво је праотац људски машио се крадљивом руком за оно што је Божје, па су онда, и због тога, његови потомци постали лопови један другог.

Посебне недеље поводом празника Рођења Христовог – Детињци, Материце, Оци

У црквеним Службама поводом празника Рођења Христовог постоје три посебне недеље, две пре, а једна после Божића. То су Недеља праотаца, Недеља Отаца и Недеља богоотаца. У Недељу праотаца (у српском народу познатoj као Материце) помињемо на богослужењима све родоначалнике Народа Божјег, од Адама до Јосифа, заручника Маријиног. Помињемо и све пророке, који су проповедали о Христу, од Самуила до Јована Крститеља. У Недељу отаца  (у нас познатој као Оци) прослављамо све Исусове претке по телу који се наводе у родослову у јеванђељима од Матеја и Луке. У Недељу богоотаца, после Празника Рођења Христовог, чинимо успомену на Праведног Јосифа, заручника Маријиног и на цара Давида као директног претка Исусовог.

Патријарх Иринеј на минхенском православном институту

Патријарх Иринеј на  Институту за православно богословље на Лудвиг-Максимилијановом универзитету у Минхену

За време пастирске и канонске визите Његове Светости Патријарха српског Иринеја Епархији средњоевропској у Минхену уприличена је 4.12.2013, на празник Ваведења Пресвете Богородице, након Божанске Литургије и поподневног свечаног синаксиса, и посета Институту за православно богословље на Лудвиг-Максимилијановом универзитету у Минхену.

Лавра Светог Саве Освећеног у Јудејској пустињи

Лавра Светога Саве је један од најстаријих и најзначајнијих манастира православне Цркве. Овај манастир је имао веома важну улогу у развоју монаштва, побожности и теологије и одбрани православне вере од јереси.

Свети Сава Освећени је постао монах у осмој години живота у својој отаџбини Кападокији у Малој Азији. У узрасту од осамнаест година долази у Свету Земљу, где постаје послушник светог Јевтимија Великог. Године 478, он долази на место данашње Лавре по једном откровењу ангела Господњег и ту почиње организовање монашког општежића. Пошто прва мала црква, названа Теоктистос (од Бога сачињен), која је била посвећена светом Николају, није била довољна за потребе братства, свети Сава подиже велику цркву, данашњи католикон манастира, посвећен Благовестима Пресвете Богородице. Овај саборни храм Лавре је освећен 502. године.