Свети Мартин Исповедник
После смрти папе римског Теодора (642-649 г) једногласно би изабран за папу блажени Мартин, 5. јула 649. године. У то време на Истоку цароваше Констанс II, унук цара Ираклија. Тада су грчки цареви владали и Римом, и држали своје намеснике у западним крајевима. У то доба на Истоку јачаше јерес монотелита, тојест једновољника, који уче да у Христу Господу нашем постоји само једна воља, једно хтење. Ова јерес произађе из раније Евтихијеве јереси, која је булазнила да у Христу постоји само једна природа, насупрот православном вероисповедању, по коме у Господу нашем оваплоћеном Богу постоје две природе, две воље, два хтења и два дејства, својствени Божанској и човечанској природи, али у једном лицу Христовом, јер се Христос Бог не дели у два лица већ се распознаје у двема природама, непомешано сједињенима. Ова јерес поче од патријарха александријског Кира и патријарха цариградског Сергија (610-639 г.); уз њу пристаде и цар Ираклије, дед цара Констанса II. После Сергија у Цариграду би патријарх Пир, такође јеретик монотелит; за овим патријарх Павле, присталица исте јереси. По наговору патријарха Павла цар Констанс II написа књижицу, названу Типос, тојест Образац, пуну монотелитске јереси, и разасла је на све стране са наређењем да сви имају тако веровати.
Свети свештеномученик Артемон Лаодикијски
За царовања Диоклецијанова бејаше велико гоњење на хришћане: у све градове и крајеве римске царевине бише упућени мучитељи, да приносе жртве идолима и да хришћане приморавају на поклоњење идолима, а непокорне да муче и убијају. За Лаодикијску област би одређен војвода Патрикије. Чувши да се војвода приближава Лаодикији, епископ лаодикијски блажени Сисиније узе са собом свештеника Артемона светог и неке хришћане, оде ноћу у идолиште Артемидино и све идоле полупа и огњем сажеже. Онда оде у своју хришћанску цркву, која беше удаљена од града пет стадија, тамо вршаше богослужење и утврђиваше верне у вери, говорећи им: Децо моја, чујемо да у град долази антихрист који ће убијати хришћане. Нека вас дакле ништа не растави од љубави Христове: ни огањ, ни мач, ни звери, нити ма која најљућа смрт!
Страсна седмица
Страсна седмица, последња, седма недеља Часног поста, која претходи Васкрсу. Ову недељу од Великог понедељка до Велике суботе православни верници проводе у строгом посту, молитви и покајању. У црквама се на богослужењима подсећа на последње земаљске дана Господа Исуса Христа - његову издају, хапшење и страдање на крсту. Ова недеља се зове страсна, јер на старословенском реч страст значи страдање, трпљење и бол. На Велики понедељак Црква подсећа на старозаветног Јосифа кога су браћа продала за 20 сребреника, али се он спасао и касније владао Египтом. Поред успомене на Јосифа, старозаветног страдалника, служба овога дана посвећена је и проклетству смокве коју је Спаситељ због њене неплодности осудио да се осуши (Мт 21, 17-22; Мк 11, 19-26).
Преподобни Василије Исповедник, Aрхиепископ Парије
Парија, древни град у Малој Азији, чим је примио веру Христову добио је епископију која је подлегала митрополиту кизичком. Због своје превасходне врлине и богоугодног живота преподобни Василије би изабран и постављен за епископа у овом граду. А кад се за царовања Лава Исавријанца (717-741 г.) појави иконоборска јерес, он се показа исповедником Христовим. Он одби да потпише царску наредбу против иконопоштовања, иако су га приморавали. Због тога би много гоњен и мучен. Живот му је пролазио у невољама, у бедама, у тескобама (2 Кор. 6, 4), али он остаде тврд у Православљу као дијамант. Пошто угоди Богу у свему, он сконча у првој половини осмога века, и пресели се ка Господу.
Празници у Шумадији
У Цветну недељу, 24. априла 2016. године, Епископ шумадијски г. Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Силаска Светога Духа, Старој Милошевој цркви у Крагујевцу. Саслуживали су ректор крагујевачке Богословије протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, архијерејски намесници крагујевачки и лепенички протојереји-ставрофори мр Рајко Стефановић и Саво Арсенијевић, старешина Светотројичког храма протојереј Милић Марковић, јереји проф. Владан Костадиновић и Дејан Марковић.
