Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвети
Улазак Христов у Јерусалим - Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе (Мт 21,1-10; Јн 12,12-18). Том приликом народ Га је дочекао као Цара, простирући своје хаљине и гранчице дрвећа, носећи у рукама палмове гранчице.
Лазарева субота - библијски и литургијски смисао празника
ВРБИЦА - ЛАЗАРЕВА СУБОТА (грч: Σάββατο του Λαζάρου), или Субота праведног Лазара, уочи Цвети, посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније, кога је Исус Христос васкрсао из мртвих после четвородневног пребивања у гробу. Овај празник је установљен у Јерусалиму крајем IV века. После васкрсења, Лазар је био Епископ на Кипру. Овај празник Срби, а многе породице славе Лазареву суботу као Крсну славу.
Свети мученик Евпсихије
Свети мученик Евпсихије беше из Кесарије Кападокијске, благородног порекла и васпитан добро у вери благочестивој. Младост своју провођаше у беспрекорној целомудрености хришћанској, притом беше врло уман. У време цара Јулијана Одступника, када у Кесарији управљаше црквом Божјом свети Василије Велики, овај Евпсихије ступи у брак са девојком угледном. Но не беше му дано ни једнога дана да поживи у браку. Јер у време његове свадбе деси се незнабожачки празник са жртвоприношењем идолу Фортуни. У том идолишту Фортуне цар Јулијан је увек приносио погане жртве кад год је боравио у Кесарији. И када свети Евпсихије, чије је срце горело великом ревношћу и љубављу за Господа Христа, на дан своје свадбе угледа поворку незнабожаца како са жртвама греде у идолиште, распали се ревношћу по Господу, оде са друговима и полупа све идоле у храму, па и сам храм разори О томе би одмах послат извештај цару Јулијану. А свети Евпсихије, знајући шта му предстоји, раздаде своја имања ништима и невољнима, и припремаше се за мученички подвиг, проводећи време у пошћењу и молитвама.
Свети апостоли Иродион, Агав, Руф и други
Свети апостол Иродион беше родом из Тарса Киликијског, сродник Светог апостола Павла. Служио је светим апостолима у свему и од њих би постављен за Епископа неопатарског. Као епископ он многе незнабошце обрати светим учењем вери Христовој. То испуни Јевреје завишћу и они га заједно са идолослужитељима ухватише и силно мучише: штаповима га бише по глави, камењем га удараше по устима, ножевима га бодоше. И када га оставише као мртва, свети апостол благодаћу Божјом би сачуван жив и после тога проповеда реч Божју у Риму са светим врховним апостолом Петром. А Свети апостол Павле, пишући из Коринта Посланицу Римљанима, спомиње Светог Иродиона који је тада био у Риму поред Светог Петра: Поздравите Иродиона рођака мог (Рм.16,11). И Свети Иродион би мачем посечен заједно са Светим Олимпом и многим другим хришћанима онога истога дана када и Свети Петар распет.
Митрополит Порфирије: У сусрет Васкрсу
Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије одржао је 16. априла 2016. године у Парохијском дому у Љубљани предавање на тему „У сусрет Васкрсу“, у оквиру циклуса Духовних вечери Црквене општине у Љубљани. Велики број вјерника окупио се у великој сали парохијског дома да чује живо свједочење свога архипастира, који је говорио о радости Христовог васкрсења и посту као припреми и уводу у ту радост. Говорећи о Великом посту, Митрополит је нагласио да је он израз унутарње духовне потребе и специфичан период припреме за сусрет са догађајем васкрсења Христовог из мртвих, када се ми духовно припремамо да бисмо могли и да разумијемо и да прихватимо тај догађај.
