Интервјуи

Епископ крушевачки Давид: Наша епархија је као неко живо и здраво, напредно и полетно дете

Ваш непосредан, досадашњи утисак о Крушевцу, епархији, верницима, с обзиром на то да сте се активно укључили у живот града?

- Крушевац је био, и остаје царски град, све док буде било у вољи Господњој, и по промислу Господњем да он постоји; и да опстојава у свему што га у садашњости и у будућности буде сналазило. Нисмо наивни да не знамо, и да не видимо слабости људи, па и самих Крушевљана. На крају крајева, то смо могли сазнати на основу долазака многих људи из Крушевца и његове околине током четири месеца нашега присуства у овом чудесном граду, и на основу онога што су нам дивни Крушевљани говорили о себи и о својим проблемима, о својим тешкоћама и слабостима. Али све су то, по нашем мишљењу и расуђивању, само садржаји њихових, и наших живота, све су то само слике о њима и о нама, но не и све оно што може исцрпети тајну људског бића, и људског постојања, сада и овде, и у Крушевачкој епархији.

Људи, Христос се рађа, славите!

Породична огњишта данас трепере и тињају, јер је огањ самоугађања захватио и онако пуцкетаво сено технолошки осмишљеног модерног друштва

Овом поруком Епископ јегарски Порфирије честитао је највећи хришћански празник читаоцима Курира. У интервјуу за наш лист Владика говори и о положају породице и изазовима савременог друштва, о миру, али и нашим грађанима на Косову и Метохији.

- Ако је Господ Исус Христ тако осмислио сав бесмисао мог постојања, разгнао све сумње вечности и расточио све немире свакодневице, мени не преостаје ништа друго до радосни пој душе којим Црква већ вековима слави Христово рођење и на који данас позивам све православне хришћане васељене и грађане Србије: Христос се рађа, славите! Христос с небеса - у сусрет му изађите! Христос на земљи - узнесите се! Певај Господу сва земљо!

Владика Порфирије: Косово је наш крст

Потребно је много снаге и дијалога да бисмо дошли до компромиса када је реч о Косову и Метохији. „Ћераћемо се још“ треба заувек да замукне у нашој политици. Али и она друга страна, косовски Албанци, као и снажни спољни фактори требало би да знају да је дијалог најбоље средство комуникације, а ми се не можемо одрећи себе и свега свога, каже у интервју за „Блиц” владика јегарски Порфирије (Перић).

Владика нишки Јован: Црква има одговоре на вапаје савременог човека

Данас треба препознати подвиг савременог хришћанина, поготову у градској средини – тај подвиг треба да буде ослобођен моралистичког, односно религијско-казненог менталитета и препознат у разноврсности врлине.

Написане речи део су беседе којом се владика Јован (Пурић) обратио патријарху, архијерејима, свештенству, монаштву и пастви, примивши од патријарха Иринеја, којег је наследио на трону епископа нишких, архијерејско жезло. У беседи изговореној на устоличењу у нишкој Саборној цркви, позвао је свештенике да проповедају и речју и личним примером, да у животу испуњавају јеванђелску науку, „па макар ниједне речи не казали”.

Интервју Епископа Милутина листу "Православље"

Одлучно сте се супроставили рушењу велике светиње, манастира ваљевска Грачаница, која је угрожена плановима о градњи бране Стубо-Ровни. Грађани су узнемирени, преко 8.000 верника је потписало петицију за њено очување. Какво решење Ви предлажете како бисте осујетили могуће потапaње манастира?

Деведесетих година прошлог века донета је одлука о изградњи бране Стубо-Ровни. Потписан је уговор и радови су започети. Било је неких прекида и пауза у раду, да би се пре неку годину интензивно наставило са радовима. Дошавши на нововаспостављену Епархију ваљевску 2006. године, затекао сам овакво формално-правно стање на терену, тако да ми је остало било само да се детаљно упознам са проблемима који се појављују пуњењем акумулације, без могућности икаквог утицаја на промену стања. Ослушкивао сам глас народа града Ваљева због изградње бране, потапања Грачанице и могуће опасности којa се надноси огромном количином воде над градом.

Владика Давид: Интервју за Политикин забавник

1. О детињству

а) Прва моја мисао је мисао о летовањима на Мокрој Гори и у Понору, о кретању кроз шумску флору и о страху да ћемо срести мечку која напада стоку, о манастиру Црна Река и о светом Петру Коришком који исцељује од главобоље, о мојој баби Петкани која расхлађује млеко, прави сир и кајмак и меси хлеб, о Миомиру и Драгомиру, мојој млађој браћи који пуцају од здравља.

Прво моје сећање је сећање на храм светих апостола Петра и Павла у Истоку, црни иконостас тога храма, и моје прво Причешће у пратњи моје друге бабе Велике.